|
Posjeta
U onom Äasu labilne samokontrole pred REM fazu pripremila je svoje noge za korake nemjerljivih proporcija za fiziku ljudski dogovorenih pravila. ÄŒudno, cipele koje je obukla bile su klasiÄne planinarske. Tog fetiÅ¡a se nije mogla osloboditi u ma kom drilu, na ma kojoj fazi. Da oblaÄi cipele pri pohodu. Obukla je svoju ranijim snovima izatkanu haljinu. Ukoliko bi sluÄajno doÅ¡lo do susreta u Å¡ta je sumnjala. Um, duh i srce, te spoljna materijalizacija onog kojeg je pohodila nisu ostvarili sinhronost da bi odgovorili na njene pozive. Morala je preći dug put i izgubiti dosta snage. Nakon toga, znala je, spavaće Äitav dan. Bilo bi mnogo lakÅ¡e da je mogla letjeti, kao Å¡to je to Äinio njen guru. No, poroci njenog bita bili su odviÅ¡e jaki. Morala je koraÄati. Koliko je put trajao to nije znala ocijeniti. Taj nivo kontrole putovanja radi tako niskog cilja joÅ¡ nije bila savladala. DoÅ¡la je u zemlju planina. To nije oÄekivala. Nekako je ta Äinjenica iznenadila. Ulica u kojoj se isticala jedna crkva. A onda soba. Mirisi su se mijeÅ¡ali. Jedni su bili poznati i voljeni. Drugi sumnjivog kvaliteta. Mora da su sobu ranije pohodile razne protuhe, no i to je valjalo saznati. Bila je zadovoljna zbog toga. Nije bilo rasistiÄko-krvne politike. DoÅ¡la je do željenog lica. Dugo je gledala. NiÅ¡ta primamljivo. Nebitno. Davno je to prestalo da je interesuje. Zadah je bio jak. Ali ipak zdrav. Bar joÅ¡ uvijek. Mislila je da će to Å¡to su ostaci lakih droga joÅ¡ uvijek kolali po krvnim žilama i neuronskim sinapsama pomoći. No, prevarila se. Drugi organizam koji je boravio u prostoru bio je mnogo prijemÄiviji za komunikaciju ovog tipa. Morala je pripaziti. Oprezno. PokuÅ¡ala je sa Å¡aptanjem. ÄŒesto je palilo u ovakvim sluÄajevima. More pažljivih pitanja. Ali ne i odgovori. Nije imala mnogo vremena. Morala je da pokuÅ¡a sa usaÄ‘ivanjem. Oduzimalo je mnogo energije. Rizikovala je. Možda neće imati snage da se vrati. Ali, bilo je najuÄinkovitije. Proces ulaska nije dugo trajao. Pomagalo je to Å¡to se osjećala kao u svom dvoriÅ¡tu. Ali i to Å¡to otpora nije bilo. Otpora uopÅ¡te nije bilo. To je nagnalo na dilemu da neÅ¡to Å¡to je tvorilo voljeno biće zna za posjetu. No, već joj je bilo svejedno. Uloženi trud je bio odviÅ¡e veliki da bi se sad povlaÄila.
Odbrambeni mehanizmi na povrÅ¡ini biti bili su intelignetno osmiÅ¡ljeni i ugraÄ‘eni. Nastali iz teÅ¡kih testova tokom odrastanja. Bilo joj je žao Å¡to voljeno biće nije moglo plakati koliko je trebalo. To je uzelo dio suÅ¡tine. Zaprljalo je. Krivice je bilo dosta. To je i oÄekivala. Krivice zbog neispunjenih želja bića koje je rodilo. Krivice zbog tako groznog naÄina prema tako divnim oÄima ženke vrijedne pažnje. Izrazito istanÄane. OdliÄnog naslijeÄ‘a i krvne linije. Bilo joj je žao Å¡to voljeno biće nije zavrÅ¡ilo u okrilju te djevojke. Velika greÅ¡ka. Bilo je i bijesa prema ocu. No, znala je, to će se rijeÅ¡iti. Seksualni nagoni Äesto su guÅ¡eni. Bilo joj je drago zbog toga. To je voljenom biću davalo moć. Voda je vladala voljenim bićem. Važni izvori joÅ¡ nisu bili zaprljani. To je tjeÅ¡ilo. SvaÅ¡ta se raÄ‘alo u ovom kreativnom umu. To je fasciniralo. Destruktivnih elemenata je bilo mnogo, no to je samo pojaÄavalo saznanje. U jednom trenutku destruktivnost se oslobodila bez kontrole. To je doveo do samouniÅ¡tavajućeg nagona. UspjeÅ¡no prevladano, bar za sada. Voljeno biće je znalo mnoga lica. Gubilo mnogo vremena na nebitna lica. To je bilo loÅ¡e koliko i dobro. To je pokazivalo da je esencija dobrog itekako prisutna. FiziÄka spremnost organizma bila je loÅ¡a. Tempo mobilisanja organizma straviÄan. Osjetila je upozoravajuću viku organizma. Bila je sliÄna njenoj. SuÅ¡enje udova, vapaj pluća, upozorenja želuca, masnoćom zakrÄene krvne žile, srce sa nasljednom komponentom za infarkt. Na svu sreću ne putem linije dominantnih gena. Nadala se da će voljeno biće odluÄiti da ta upozorenja ozbiljno shvati sljedeći put kada ih Äuje pod uticajem droga. Nadala se. InaÄe mu se sprema isto Å¡to i njoj. ObiÅ¡la je sva ta mjesta uspomena. Radikalno mijenjanje sredina. To je bilo dobro. A želje. Dosta se djeÄaÄkih oÄuvalo. To je fasciniralo.
Osjećala je da sve viÅ¡e tone u REM fazu. To nije smjela dopustiti jer će ostati zarobljena. Iako je to i željela. Ali, to bi bila zloupotreba prvog ranga. Znala je da se to ne smije. A željela je upoznati navike, fetiÅ¡e, jedan dan, jednu noć. Koliko su svjesne misli u sukobu sa nesvjesnim. Guru ne bi usliÅ¡io molbu da je zamjeni za jedan dan i jednu noć. Strogo bi to odbio. A za zvanje drugih voljenih lica nije imala snage. Morala je poći. Proces odvajanja bio je bolniji nego Å¡to je oÄekivala. I za nju i za voljeno biće. UÄinilo joj se da ga je to probudilo, ali nije bila sigurna. Put kući je trajao pakleno dugo. Koraci nisu sluÅ¡ali. Najmanje tri mjeseca neće moći ići u posjete, a i komunikacija sa voljenim bićima koja su je posjećivala biće oslabljena. Ali, vrijedilo je. Bilo joj je bitno da sazna da li je vrijedilo. Spavala je Äitav sljedeći dan. Snove dugo neće imati. Samo će spavati.
Last edited by ~°~ on 23. 11. 2006. 20:32, edited 1 time in total.
|
Login
Register
FAQ
Search
??????????????????
