|
Vojnik spava, a kurac radi
Na klupi uz makadamski put je sjedio mladić od sedamnaest godina. Visok, mrÅ¡av, glatko izbrijanih obraza i brade od par centimetara na bradi. Sunce je pržilo kao reflektor - tipiÄno avgustovsko podne, kokoÅ¡ke su kokodakale i Äeprkale suhu zemlju unaokolo. Mladić je puÅ¡io cigaretu, oÄito se dosaÄ‘ujući od dugog sjedenja.
Utom naiÄ‘e joÅ¡ jedan sedamnaestogodiÅ¡njak, glupavog izraza lica, oÅ¡iÅ¡an na popularnog keca, u tenama "Nindže kornjaÄe". Ispod pazuha je Ävrsto stiskao fudbalsku loptu, tek ponegdje proÅ¡aranu crnim i bijelim petokutovima od skaja. Kad ga mladić sa klupe opazi, podiže znaÄajno obrve i otvori oÄi, pa baci cigaretu na pod, izmeÄ‘u desetak ostalih svježe ugaÅ¡enih opuÅ¡aka. "Cune! Hodi vamo!", obrati se momku sa loptom, a ovaj odmah potrÄa da Å¡to prije stigne na raport.
"Gdje si to poÅ¡o? Jel to ideÅ¡ da guziÅ¡?", pitao je bradati Cuneta. Ovome lice ukrasi Å¡iroki kez koji je otkrivao crne, Å¡iljate ostatke zuba, a kad uzmemo u obziri i teleći pogled koji je imao, jasno nam je da je Cune bio malÄice retardiran.
"He he!! He! He!! HEHEHE!!! Ne idem! Ne idem!", odgovorio je. "Pa gdje si onda koje piÄke materine navalio?" - "He! He! Da igram fudbal! He! Klinsman! Hehe!" - "Jebo te Klinsman! Piksi je najbolji fudbaler! Jesi me Äuo!" - "Hehe! He! Piksi! Piksi!" - "Ko je najbolji fudbaler na svijetu, a?" - "Hehe! He! He! KLINSMAN! GOOO!!! HEHE!!", bradati mu lupi jednu klempu, "Nije Klinsman magarÄino! Piksi! Hajde! Ponovi! Ko je najbolji! Jel budalo?" - "Hehehe! Piksi! Piksi!!!" - "Tako je! De bježi tamo da ti opucam koju! Hajd brzo, nemam vremena!"
Budalsti Cune odmah odbaci loptu i otrÄa da zauzme poziciju. Cupkao je u mjestu i dizao noge visoko da se zagrije. "Hajde jebem ti lebac, Å¡ta skakućeÅ¡ tuda! Brani!" Opucao je po sredini, Cune uspijeÅ¡no zaustavi udarac, nakon Äega stade da se dere: "IIIII DA DA!!! NEMA GOLA! NEMA GOLAA!!! OLIVER KAN JE NA GOLU!!! NEMA GOLA!!!" - "Daj loptu jebo li te Kan! Å ta se dereÅ¡!" Cune dohvati loptu i opet stade u golmanski stav. "Cune! Pazi ovo!", reÄe bradati pa mu opuca u stranu. Cune poleti i baci se u praÅ¡inu, prljajući smeÄ‘u sintetiÄku majicu i žuti Å¡orc za kupanje, ali neodbrani. "Heh budalo! Ovako Piksi puca, a onako Klinsman! Daj opet!"
Opucao mu je još koju, uživajući u Cunetovim paradama, pri kojima bi se Cune svaki put udario i nanovo zaprljao.
Kad mu je to dosadilo, bradati reÄe: "E dosta si branio! Karina si golman, razoÄaro si me! Hajd da vidim sad kako pucaÅ¡!" Cunetovo lice opet osvijetli kez i on namjesti loptu te stade da se zalijeće, sa facom fudbalera koji puca odluÄujući penal za titulu. Iako se trudio iz petnih žila, Å¡ut mu je bio loÅ¡, bezveze, sve po sredini. Bradati je sa lakoćom zaustavljao Cunetove pokuÅ¡aje, a ovaj se prije svakog novog pokuÅ¡aja tobože krstio i ljubio imaginarnu krunicu oko vrata. "Joj Cune jebo mater, ti Äitav život skaÄeÅ¡ sa tom loptom a bolje bi ja kurcem opuco od tebe! Heh kakav si ti magarac! Bože saÄuvaj!", srao je brada, a Cune ga je mjerio ljutim pogledom, pa nanovo Å¡utirao, a ovaj mu nanovo zaustavio Å¡ut.
Brada raÅ¡iri noge i reÄe: "Evo, ako mi uspijeÅ¡ probaciti loptu kroz noge daću ti pedeset dinara! Hajde! MagarÄino jedna!" Cune je opet namjestio loptu. Brada je jako raskreÄio noge i Äekao. Cune se odaljio da uhvati zaleta, ponovo se tobože pomolio, prekrstio i poljubio imaginarni krst oko vrata, zaletio i opalio Å¡ut kao i sve prethodne - slabo, po zraku, luÄnom putanjom. Lopta proÄ‘e bradatom pored ramena. "Jebote bog, jel umijeÅ¡ ti zavaljat po zemlji loptu!? Joj Cune Cune! Jadna tvoja mati! Ha ja! Boli tebe kurac! Tebi sve go! Jelde?", a ludi Cune diže ruke u nebo, ispravljenih kažiprste i odvali iz sveg glasa: "GOOOOOOO!!! KLINNNNSMAN!!! GOOO!!!" - "Nije Klinsman jebo te Klinsman! Piksi! Piksi je najbolji fudbaler ikad, jesi me Äuo magarac jedan!? Ponovi! Budalo! Ko je najbolji fudbaler ikad?" - "Piksi!!! Klinsman!!! Pele!!! Savićević!!! Valderama!!!", urlao je luÄ‘ak ozarenog lica. "Heh bogte jebo! Boli tebe kurac! Tebi sve isti kurac! Deder tu loptu da ti nabacim koju, da vidim volej. De!" Ovaj dobaci loptu bradi u ruke. "Hajde! Volej lijevom! Da vidim! Hop!", lopta poleti zrakom, Cune zamahnu desnom tako jako da povuÄe cielo tijelo i sastavi se sa zemljom. Naravno, loptu je fulio, ali se zato ukaljao ko krme. "Hahhahahahahhahah!!! Hahahahh! Jebo te bog, lijevom bleso! Magarac jedan! To je desna! Jel znaÅ¡ koja ti je lijvea noga!? Jel magarac???" Cune je gledao telećim pogledom, nasmijan i sretan, pa je skoÄio uvis pružajući sve ekstermitete i uzvikujući: "Lijevo!!!" - "Ma ja! Sve je lijevo, isti kurac! Jel da? Ha ja! Joooj! Boli tebe kurac! Hajde opet volej! SkoncentriÅ¡i se! Ko Piksi da je sastaviÅ¡! Hajde! Hoo-op!" Ovoga puta Cune zamahnu lijevom , i nasreću, potrefi loptu Å¡picem. Sastavio je veoma jako, lopta profura pored bradatog kao mrlja i otkorlja se skroz do ograde jednog živinarnika. "IIIII da li će ta lopta pogoditiiii... GOOOOO!!! GOOOOOO!!! ALE ALE ALE OOO GOOOO!!!!", urlao je trÄeći unakolo jadni Cune, a nastup efektno zavrÅ¡i pokuÅ¡ajem zvijezde i naklonom matadora prema zamiÅ¡ljenoj podivljaloj tribini. "Opa! VidiÅ¡! ÄŒim glumiÅ¡ Piksija dereÅ¡! Bravo! Hajde po loptu, dosta si srao! Da vidim kako udaaÅ¡ Å¡karice! Požuri!"
Lopta je bila za kratko vrijeme doneÅ¡ena, a Cune se namjestio da opali Å¡karice. "Hajde! Jedan! Dva! Tri! Hop!" Bradati loptu baci lagano u zrak. Cune nape sve miÅ¡iće te se vinu u nebo i izvede Å¡karice dok je lopte bila joÅ¡ uvijek dva metra od njega. Tresnu na utabanu zemlju leÄ‘ima, izbi sebi vazduh iz pluća i udari se u glavu. Stao je paniÄno da se trza i da cmizdri i jauÄe. "HAhahahha!!! Halo! Hahahha!!! Halo! Stani budalo! Hahha! Magarac jedan! Hhahah!!! Nije ti niÅ¡ta! Å ta se batrgaÅ¡ ko da te je Ä‘avo spopo! Hahahhahahahah! ÄŒekaj bolan! Klimsman, halo! Hahah!!!", vikao je bradati na njega kroz smijeh, ali nije pomagalo. Jadna budala se tako prepala, pa i nakon Å¡to je normalno povrati dah, nastavio je da se valja u praÅ¡ini. Brada se odmaÄe i zapali cigaru, Äekajući da ludog proÄ‘e napad.
Kad se Cune jadan izmorio, konaÄno se zaustavi. Brada mu gurnu loptu u ruke i reÄe: "Hih! Sram te bilo! Takva momÄina i plaÄeÅ¡! Fudbaleri ne smiju plakat! ZnaÅ¡! Magare jedno! BatrgaÅ¡ se ko kurban kad ga kolju! Hajde bogati! Diži se! Valja nam trenirati! Hop! Å ta se Äeka! BRŽE KRV TI JEBEM!!! SUTRA JE FINALE!!!"
Cune obrisa suzne oÄi pa poskoÄi. Bio je sav muzgav od praÅ¡ine, kao da je izaÅ¡ao iz kakvog kamenoloma, ali napomena da je finale uÄvrsti njegovu volju i ohrabri moral, te on uze loptu u naruÄje pa stade u stav mirno, praveći najvažniju facu koju je mogao. Brada se smijao budali, ali ne glasno da mu ne poljulja novu volju, nego on reÄe: "Dobro! Sad je na redu udaranje glavom! Jeste li spremni?" - "Jesmo!" - "Ne Äujem vas! Jeste li spremni?" - "JESMO!" - "Ma kakve to piÄkice treniraju ovde? Ima da nas sutra oderu Nemci, sramote jedne! Jeste li spremni, da Äujem jako?" Tu Cune udahnu zraka koliko je god mogao, pa iz petnih žila stade da urla: "JESMOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!!!!", a ovo krajnje O je preraslo u: "OOOAAARRRRGHHHAAAA!!!" Bradi ne bi druge nego damu sastavi jednu vaspitnu: "Å uti bog te jebo, pomisliće neko da te kolju!!! Magarac jedan ludi! TiÅ¡ina! Treba da nas hapse radi tvoje ludosti! Magare magarasto! Budalo! KuÅ¡! Stani tamo i kad ti bacim ti udari glavom! Jesi skonto?" Cune koji je uÅ¡utio stade i pripremi se za zadatak. Brada mu baci loptu, a on, umjesto Äelom, udari tjemenom, vrlo smotano. "ÄŒelom tuci magarac! Jebo te bog! Ja mislim da kamen hoda sa loptom kolko i ti da bi bolje igro! De opet! Hajde!" Bacio je - ista stvar. "A u piÄku materinu! ÄŒelom Cune! ÄŒelom!!! Jesi skonto? Ovim!!! Ovim!!! Magare jedno!", grdio ga je bradonja, a Cune se pipao po Äelu kao da želi provjeriti da li je stvarno tu. Bacio je joÅ¡ koji put, i bilo je malo bolje. Cune je konaÄno shvatio Å¡ta se traži od njega, pa je sada, iako daleko od dobrog, pogaÄ‘ao Äelom loptu.
Dok je Äekao da Cune donese loptu, bradati opazi na jednom mjesto hrpu kokoÅ¡jeg izmeta, ostavljenog od strane kokoÅ¡aka iz obližnje avlije koje su se razlijegale na sve strane i srale kud su stizale. Taj izmet dade bradi jednu ideju.
"Daj loptu! E! Cune! Haj se okreni! E tako! Stani! Nemoj da se okrećeÅ¡ dok ti ne kažem, jesi me Äuo? Ovo su trenerska posla i ti ne smijeÅ¡ vidjeti Å¡ta spremam! Tako! Jesi zažmirio! Zažmiri! Hajde! Jesi li?", Cune je klimao glavom, "Bravo! To je prava disciplina! Biće od tebe neÅ¡to!",govorio je brada dok je loptom sastrugavao kokoÅ¡iji izmet sa hrpice, rasporeÄ‘ujući ga ravnomjerno po loptinoj povrÅ¡ini. "E taaako! Hajde! Okreni se sad! ProÅ¡la pauza! Sad moraÅ¡ najbolje da lupiÅ¡, jesi razumio? ZnaÄi Äelom! ÄŒE-LOM! KontaÅ¡! Ovim! Hajde! Jesi spreman! Evo ga! Ho-op!"
Brada baci loptu oprezno, da se ne okreće u zraku. Cune je saÄeka, pa skoÄi i opali je iz sve snage Äelom, odbijajući je iza bradatog. Svud po Äelu, a malo i po tjemenu, razljepi se kokoÅ¡ije sranje ludom Cunetu. Brada je umirao od smijeha, a ovaj je rukom skidao govna ne kontajući odkud ona tu. Pomirisao je da vidi Å¡a je, a kako nije skontao, on uze da proba govno ukusom. "Ne to budalo jest, hoćeÅ¡ da se otrujeÅ¡!!! hahahhahah!!! Fuj to! Pih! ObriÅ¡i! ObriÅ¡! Od majicu! Tako! Nemoj usta to jadan! Ejh magarac jedan magarasti! Hhahahah!!!", smijao se bradonja dok je Cune sa gaÄ‘enjem pljuvao.
"Å ta je Cune kućo stara? Jesi to opet pojo neko govno? HraÄeÅ¡ tu ko lud!!!", reÄe joÅ¡ jedan sedamnaestogodiÅ¡njak koji je tek stigao. Onda se taj isti lik nastavio obraćati bradi: "Izvini Alene, jebiga! Nisam stvarno mogo prije, stari me tjero da oberem Å¡ljivu, hoće mati da kuha bestilj!" - "Ma puÅ¡i kurac! Sat kasniÅ¡! DoÄ‘eÅ¡ mi kutiju cigara majke mi! Hoću joÅ¡ rak fasovat radi tvojih kaÅ¡njenja!" - "Kako sat!? Pa sad je možda jedan, a dogovr je bio u petnes do jedan! Nemoj zajebavat..." - "Ejh Å¡to slaga u sekundi jebo mater! Ne seri Petre! Samo lažeÅ¡! Priznaj, zakasnio si, uvijek kasniÅ¡! Ja sam levat Å¡to sam doÅ¡o na vrijeme!!!" - "Hajd nema veze, al bogami sam ja Äuo petnes do jedan!" - "Ma ne seri! Hajmo! Vrijeme nam je odavno!"
Petar napravi facu "jebo majku, eno sad", pa onda poÄ‘e za Alenom koji mu je već bio okrenuo leÄ‘a i poÅ¡ao. "E! A sa njim? Da ne izblebeće Å¡ta?", reÄe Petar Alenu, glavom pokazujući na Cuneta koji je pokuÅ¡avao pimplati loptu. "Ma neće! Kakav on! Budala! ALi ipak... CUNE! ÄŒujeÅ¡! Nisi nas vidio ni Äuo! Jel ti jasno?" Cune je gledao mutavo i mahao glavom lijevo - desno. "Å ta maÅ¡eÅ¡ koji kurac tom glavurdom! Da Äujem sad! Jesi li nas vidio? Jel magarÄino! Jesi li?" - "Ni-ni-ni... Nisam! Nisam nikog vidio! Ni-nikog!" - "Tako je! A sad, da vidimo patku! Trznider ga! Hajde!" Cune skide gaće i pokaza im svoj prljavi kurac, kratak ali zavidnog fija, neopran danima, raÅ¡irio je odvratan smrad. "HAHAHHAHAHAHHAHHA!!! HAHAHHAHAHHAHAHAHHAHAH!!! KAKVA KONJINA!!! HHAHAHHAH! Dobro je de! Vrati to u gaće! Hahhaha!!! Hej Petre! Petre! ImaÅ¡ odPATKE na glavi! ÄŒujeÅ¡! Cunetove odPATKE!!! Hahhahah!!!" - "MrÅ¡! Uzmi ga ti malko u usta, da i ti mesa okusiÅ¡ u životu! Hhhahaha!!!" Smijali su se joÅ¡ neko vrijeme, Alen, Petar i Cune, Alen i Petar Cunetu, a Cune jer se i njih dvoje smiju.
"Eh dobro! Dosta zajebancije jebo vas bog! Hahhah!!! Cune, Å¡ta ćeÅ¡ reć ako te neko pita koga si sreo napolju?" - "NIKOG!!! NIIIKOOOOOG!!!", prodera se cune ko pivara, "Å uti jebote bog! Uf! Kakva budala! Samo se dernja i kezi! Eh! Tako Cune! Hajde, doÄ‘i vamo sad! ÄŒvoka za ispis! Sagnider tu glaveÅ¡inu!" Cune pritrÄa razdragano pa spusti glavu. Dvije jake Ävoke odzvoniÅ¡e od Cunetovu glavu, a ovaj samo stade da viÄe: "AUĆ!!! AUĆ!!! AUĆ!!!" i da trlja bolno mjesto. "Vozdra! U pamet!", najzad Petar zakljuÄi druženje sa luÄ‘akom, pa njih dvojica kenuÅ¡e makadamom.
Zapalili su po cigar. Sunce je neminovno pržilo, nabijajući im graÅ¡ke znoja po Äelu i brkovima. "Jebo te bog i sunce! Svaki dan sija ko ludo! Bog te jebo hoÅ¡ crknut od njega!", iznervirano će Petar. "Ma ne seri. Ja sam te sat vremena Äeko na tom istom suncu pa ne serem! Hajde bogati! Pederu jedan!" - "Joj budale Äoeka! Ja ti fino kažem da nisam, a ti opet!" - "Ma ne seri! Ako te opalim kružnim, usraćeÅ¡ se u gaće!" - "PuÅ¡i mi kurac majmune! MaltretiraÅ¡ retardiranog Cuneta! Jesi li ga tjero da ti ga drka? Priznaj!" - "Jesam, jesam! Kako nisam! Al nije on htio, nego doveo tvoju sestru, a ona opet nije htjela da mi drka, pa mi je popuÅ¡ila!" - "MrÅ¡ tamo jebo li te otac!" - "Hahhaha!! Å ta je!!! Uuh Petra! To! To! Gutaj ga! Uhhh! Kuuurvo!!!", podjebavao je Alen, sve prateći mimikom. "Eh kakav si ti seljak ja ne mogu da vjerujem! Hajde! Vamo ćemo!" - "Nije budalo! JoÅ¡ gore! Nismo joÅ¡ tablu proÅ¡li! Joj jesi senilan! MagarÄino!" - "A jest jebo mater! Zajebah se! Ja, ja! Znam sa, znam! Eto tu! E! Hajde!"
Skrenuli su sa puta u kukuruziÅ¡te, prethodno pomno razgledavÅ¡i u potrazi za kakvim ljudskim svjedocima. Razgrnuli su visoke stabljike prepune debelih klipova i zaÅ¡li meÄ‘u iste. Psovali su i mrsili jer su ih stabljike Å¡ibale po licima, vratovima i rukama golim, ali ubrzo se probiÅ¡e do ugaženog tajnog puteljka, Å¡irokog kolko Äovjek, povaljenih i pokidanih stabljika. "Uf jebote! Mrzim se probijati dovde! Jesi li pazio da ne sjebeÅ¡ previÅ¡e stabljike? Ako nas provale donji smo!" - "Jesam, Å¡ta ti je! Joj jest me jedna opizdila po oku, jebo li je bog! Uh! Daj cigaru!" - "Drži! Hajde, neću ovdje stajat cijeli dan! MiÄi se!"
Zapalili su i krenuli uskim puteljkom. Hodali su neko vrijeme, a onda se stazica zavÅ¡avala i poÄinjale su opet gusto zbijene, uspravne stabljike kukuruza. "Eh majku im jebem da im jebem! ÄŒek da popuÅ¡im!", psovao je ljuti Petar. NapraviÅ¡e odgovarajuću stanku, a onda krenuÅ¡e s oprezom kroz gustiÅ¡. "A bog te jebo retardirani! Pazi kako pÅ¡taÅ¡ taj kuuz idiote! Bog te jebo ko da me neko cjepanicom odvalio! Ah! MagarÄino jedna!", srdio se Alen na kolegu koji je naglo popustio stabljiku kukuruza koja Alena odvali po obrazu.
Poslije probijanja izbiÅ¡e na jednu parcelu, okruženu sa svih strana visokim stabljikama kukuruza, presjeÄenog tek jedno stazom. Na toj parceli su se nalazile bundeve. Velike, narandžaste bundeve. MnoÅ¡tvo ih je bilo razbacano na toj parceli. Ležale su na zemlji i živjele, svaka prikljuÄena na svoj izvor života.
"Eh! KonaÄno! Hajde da to Å¡to prije zavrÅ¡imo!", reÄe Alen pa isuka lovaÄku Äakiju iz džepa. I Petar izvadi nož pa krenu meÄ‘u bundeve. Sage se i dohvati jednu, s namjerom da je ubode, ali Alen ga prekinu: "Ne tu magare jedno! Zar ne vidiÅ¡ da je obilježena! Gledaj malo jebem ti boga!" Petar prevrnu koji put bundevu u rukama, pa kad ugleda biljeg reÄe kratko: "A! Vidi fakat!", i nježno spusti veliku tikvu na zemlju, pa stade da traži dalje.
Alen je već sjekao jednu kad je i Petar pronaÅ¡ao pravu. "Jesi dobro pregledo magarac? Nemoj da nam sjebeÅ¡ poso kumim te!" - "Jesam idiote! Nisam retardiran!" - "Ne bi ja reko!" - "Rekla mi je tvoja mama da nisam dok je tako moćno razvaljujem!" - "Hi jebem li ti sekicu Petricu u piÄkicu!" - "Hajde ne seri viÅ¡e! Daj da ovo sjebemo Å¡to prije, imam stalno neku Å¡uhu da će neko banut!" - "Ma ne seri i sijeci to! Idriz neće banut, kod seke ti je!" - "Fuj gade! Jebem ti mater usta za to! Bljak! Ubio bi je odma, zaklo bi je ko krmaÄu!"
Tako su njih dvojica priÄali dok su isjecali kvadrate izdonjeg dijela tikvi. To su radili lagano i najopreznije Å¡to su umjeli, i ono Å¡to su izrezali su vadili tako da ne zafali niti jedna nit debelog tikvinog mesa. Obojica su isijekli kvadrate sa po dvije tikve, kvadrate veliÄine deset sa deset, možda zeru jaÄe. "HoćeÅ¡ ti moć dvije sredit? Da ti nije puno?" - "Ih! Mogo bih možda i tri, al neću da se kurÄim da ne pojedem govno sluÄajno! Ti?" - "Heh burazeru, ja se svaki dan pripremam fiziÄki za ovo! Nema da ne mogu! I to da ih baÅ¡ sredim! Ko od Å¡ale!" - "Hehe! Super! U životu nisam ovoliko dugo neÅ¡to planski radio, al mi nije mrsko sekunde! Samo kad zamislim posljedice! Hohoho burazeru! Biće rata, pašće mrtve glave! Hahahah!" - "Koliko smo to do sad uopÅ¡te sredili? Ima li pedeset komada?" - "Ih! Ima i osamdeset! Pa dolazimo ima dvaes i neÅ¡to dana, a svaki dan smo bar dvije, a najÄešće po Äetiri. Možda smo premaÅ¡ili i devet banki, ko će ti ga znati!" - "Neka neka! I treba! Treba seljaku sve sjebat jebem li mu mrtvu familiju posred Å¡upka onog lukavog!", zakljuÄi Alen razgovor pa se dadoÅ¡e na posao.
UÄvrstili su bundeve sa isjeÄenim kvadratima, tako da kvadarat gleda u nebo. Grobnu tiÅ¡inu su poremetili njihovi kaiÅ¡evi sa Å¡irokim metalnim tokama, i zvukovi otkopÄavanja Å¡lica. Oni se svukoÅ¡e, i hlaÄe i gaće. VjeÅ¡to naciljaÅ¡e Å¡upkove na one isjeÄene kvadrate, pa ih prisloniÅ¡e i... Udri bog te veselio! Srali su u tikve. Alen glasno prde. Kemo malo tiÅ¡e. PosraÅ¡e po komad u jedne, pa se prebaciÅ¡e na druge. Opet isto - prdeži, stenjanje, sranje.
"Uh joj! Jebem ti sunce drago! Imam joÅ¡ govneta, al gore neÄ‘e, neće da siÄ‘e!" - "Hajde! Napni se jade! Izbaci sve! Valja se bogato usrat! Hahahah! Dajder one maramice, ja sam gotov!" - "ÄŒek Äek!", prrrrrrrrd!!!!, "Uuuuu! drah Å¡upak jebote! Joj majke mi! Jest jedno dvaes na sat ovo zadnje izletilo! Aaaa! Uh bogte! Preznojih se sav! ÄŒekaj!", Äeprkao je po džepu, "Jebote! Nisu kod mene! Da ih nismo Ä‘e tuda stavili!" - "Eh magarejedno glupo! Kurac smo stavili! Å to nisi ponio! Idiote! Sad lijepo izvoli i uberi listove kukuruza! Boli me kurac! Tvoj je red bio za maramice!" - "Ah u piÄku milu materinu! Zaboravio, garant!" - "Jok, doÅ¡o moj deda pokojni pa ih ukro! Hajde de! MrÅ¡ po kukuruz!"
Petar je gunÄ‘ajući hodao u poluÄuÄnju do kukuruza. Ubrao je par Å¡irokih, zdravih listova, pa se vratio. "Na ti dabogda se oÅ¡ugo!" - "Ako se ja oÅ¡ugam, oÅ¡ugaće ti se i sestra, a obzirom da svi jedan peÅ¡kir koristite, i ti ÄeÅ¡ se oÅ¡ugat! Magarac jedan! Daj vamo!"
Obrisali su se i obukli, listove odnjeli i bacili u kukuruz, da ih sluÄajno ne pronaÄ‘e gazda bundeva. Vratili su isjeÄene kvadrate oprezno i lagano, tako da ivica naliježe na ivicu u milimetar, pa onda razgulili kuda su i doÅ¡li.
Kad su se dokopali makadama, Alen upita Petra: "Jel bogati, kolko tebi Idriz doÄ‘e para?" - "ÄŒetri i osamsto." - "Nemoj srat! Kako tako puno jebote?" - "Nije puno jarane. Tolko sam odradio. On bi meni ustvari trebo dat Å¡est iljada! da je po starom, kako je prvo bio reko, jebem li mu mamicu!" - "Kako sad Å¡est? PoÅ¡to ste se vi uopÅ¡te pogodili?" - "On je prvo reko, ono kad ga je Klempo odjebo, da će mi dat iljadu dnevno, samo da Klempi prisjedne na muku jer je Å¡upak. Ja odradio poso, joÅ¡ sam fakat dobro odradio, kontaÅ¡, ubij me ako je lopatu jednu skupio poslije mene da izbaca! I sad, imo sam znaÄi... trines dana! DoÄ‘e Idriz, ovo, ono, super si ti! Petar duÅ¡a moja, Petar jaran moj! Sve super, izvadi pare, daje mi i kaže - Jebiga Pero moj lijepi, neam sad viÅ¡e, ovo ti je za sedam dana, a sad u subotu ima svadba, pa ću prodad janjad, pa ću ti dat pare! - Haj dobro, kontam ja, boli me kurac, nije mi frka Äekat heftu. Prebrojim pare, kad tamo - pet i Å¡esto! Pitam ja Idriza: Å¡ta je ovo?, kad će ti on: Kako Å¡ta? Osamsto dnevnica, sedam dana pet i Å¡esta! Ja kažem: Mi smo rekli iljada na dan!, a on će ti na to: Ih! ÄŒuj Iljada! Pa nisi keramiÄar bog te! I osamsto je previÅ¡e! Rade je svojim davo po petsta pedes!" - "U majku li mu jebem da mu jebem lopovsku! Treba mu ovaj kukuruz zapalit sav jebo mu ja mater!" - "Ma kreten! Jebem mu sve! Al jarane, uzmem ti ja te pare, nema veze, nisam ja bjednik ako je on, i razgulim. DoÄ‘e subota, ja ga zovem, kaže on: Joj jeble te pare sad, vidiÅ¡ da sam u frci, Äućemo se. Zovem u ponedeljak, kaže mu žena: U polju je! Zovem utorak, zovem srijedu, petak, subotu - kurac! Nikad ga nema kući! Popizdim ja totalno. Odem mu na vrata, pitam Ä‘e su pare. On neÅ¡to se izmotava, kao nema, kao zajebali i njega, neÅ¡to sere tu. I, uglavnom, on će ti meni: A da ja tebi burazeru dam jedno fino janje pa da mi to rijeÅ¡imo? Ja ga tu poÅ¡aljem u sto piÄki materina i kažem mu ako ne donese pare za dva dana da ću mu zapalit svo sijeno! On neÅ¡to kuka, plaÄe kumi, i niÅ¡ta! Odem ja kući. Sutradan, usto, izlazim ispred kuće, kad Idriz sjedi ispod Å¡ljive sa starim! KafeniÅ¡u. PriÄ‘em ja, kontam donio seljak pare. Kad kurac! Ja kako sam priÅ¡o istom će meni otac: HoćeÅ¡ ti il ću ja otić da izaberemo janje?, joÅ¡ ono ponosno na mene. Ja popizdio, zapjenio, hoću da ubijem Idriza! Zaganjam ga oko stola, jedva je mene tata smirio! Ja rijeÅ¡io da ga koljem! Bogami!" - "Ja,ja! I?" - "Skuliram se ja i kažem: SluÅ¡aj ti mene Idrize! Pare da si donio! Ne zanima me kako ćeÅ¡ ih nać! Rodi! Ja ako te uhvatim nasamo, ja ću te zadavit jebem li ti boga lopovskog! I tu meni tajo zvekne Å¡amar. Te vaki si, naki si! Idriz se pokupi. JoÅ¡ mu se tata izvinjava! I poslije kaže meni: Jebem li ti boga ludog, ti ćeÅ¡ nekog davit! Pa ako se Idrizu ćefne, kurac ćemo prodat ijedan klip kukuruza! ZnaÅ¡ da on dovodi ljude budalo jedna! Ti ćeÅ¡ nekom silu prosipat! - pa mi zveknu takav Å¡amar da se i sad ÄeÅ¡em! I naravno, pare joÅ¡ nisam vido, ali neka! Ima boga! Jebem li ti idrize i mrtvo i živo! Dabogda ti Å¡Äeri ogavne pokrepale ovog Äasa!" - "Joj brate! Fakat te naguzio! Zato nek se najede bundeva kad smo mu ih fino tako napunili! Hahahhaha!" - "Hahahahha! Pa ja! Sogan dolma! Hahahhaha!" - "Ili bolje: Sogan govna! Hahahahhahh!"
Smijali su se i zajebavali na temu. Onda Petar upita Alena: "A ti si se na mobi kod njega neÅ¡o sa njim posvadio? Jel de?" - "Ma ja! Ma seljak! Nije na mobi, poslije mobe." - "Pa Å¡ta tebi sad doÄ‘e?" - "Ma faktiÄki niÅ¡ta! Kurac će mi iÅ¡ta dat! ALme zajebo jebem li mu najmilije!" - "Kako te zajebo?" - "Pa kad je bila moba, ne sjećam se koji kurac smo brali, mislim da su Å¡ljive bile, odem ja sa majkom i ocem. Sve regularno, zavrÅ¡ili posao, vako oko podne negdje. Mislim, i oni su nama dolazili na mobu, nema govora oko toga! Al burazeru, on ti meni poslije mobe dadne dvjesto dinara, kao za cigare, i kaže: Hajdera ti meni, bogati, trnokopom iskopaj kanalÄić, da mogu cijev u nju položit za navodnjavanje, ne trebaÅ¡ veći! Idi skroz oko ovog povrtnjaka i tamo sve do graha ga razvuci! Samo pazi da mi ne prikopaÅ¡ preblizu plasteniku moli te Idriz tvoj! Hajde bogati, moreÅ¡ ti to zavrÅ¡it do mraka! Hajde moli tebe Idriz tvoj! Hajde bogati, pa će bit i za na kafu! Hajde bogati! Hajde pa ćemo nagradit kako treba, mene krsta bole, bogami sam ti slab! Lijepi moj Alene!" - "Ma ja! Lijpi moj, pa kurac u bulju! Varalica jebemli mu mamu seljaÄku posred piÄke!" - "Seljo! Crko dabogda od onih bundevi! Uglavnom, zadam ti se ja do mraka, al kurac, tvrda zemlja, zamahneÅ¡ ko konj, odnijeÅ¡ grumen ko bambus! NiÅ¡ta, radio do kad se vidjelo, opro se, ostavio alat, kontam doć sutra da zavrÅ¡im, a on opet: Eto ako moreÅ¡ ujutru poranit Alene moj, ako moreÅ¡ u pola Å¡es dobro bi bilo da ono sjebeÅ¡, doće mi poslije Äoik cjevi da mi namjeÅ¡ta jebem mu sunce! Hajde bogati, pa će bit za na kafu, poÄastiÄu te brate vjeruj mi na rijeÄ! Hajde moli te Idriz tvoj! Sjebo bi ja njega, al ne mogu bolan, leÄ‘a me ufate odma, slab sam ti pravo! Hajde eto molim te! Hajde pa će bit i Äašćavanja i za na kafu! Eto! - Ustanem ja u pet, pola Å¡est već kod njega, kopam to. Do jedanest sam ja sjebo to sve, iskopo kako je reko regularno. Zahvljuje se on, te zlatni Aki, lijepi Aki, vaki Aki, naki Aki! Al kaže opet: Haj ALene dok si joÅ¡ tu, dok si zagrijan, samo da mi one grede prebaciÅ¡ vamo da ja to kasnije mogu tesat pomalo, nema ih puno! Eno tamo, vidiÅ¡! Eno odande ih vamo samo dovuÄi! Hajde ljubi tebe tvoj Idriz! Ja bogami ne mogu, odma leÄ‘a! ÄŒim bi da dignem Å¡ta presjeÄe tudi pa puÅ¡i kurac! Hajde bogati! hajde pa ćemo i to sve zaraÄunat, ne sekiraj se ti, neÅ¡ ostat bez nagrade, ti si valjo meni, valjaću i ja tebi! - Odem ja, kurac malo - bilo tries greda, teÅ¡ke ko tuÄ! Isprebacujem ti ja to za po sata, iskilavim se. Sjednem da jedem, tu me stvarno poÄastio, izadio peÄenice i to najbolje, te piva te pita, te kolaÄ, kafa, cigara! Sve! Nema govora, baÅ¡ sam se lijepo i najeo i napio. PoÄ‘e ti on mene ispratit, sve me hvali, mazi, pazi, sve super! I mi na kapiji, kad ono vadi pedes dinara i daje mi, zahvaljuje se. Ja gledam one pare, kontam dao mi da priÄuvam, saće trznut joÅ¡ - vidim, ne hvata se on za džep. Ja kažem: Hajd timeni Idrize plati, moram ti ja ić paćemo drugi put drugovat! Kontam se, bez osamsto nema Å¡anse! Kaže on: Pa platio sam ti! Kažem ja: Å ta si bolan platio!? Kaže on: Pa dao sam ti dvjesta juÄe i sad pedeset! I joÅ¡ sam te najeo i napio ko sultana! Ja dreknem: Pa bog te jebo odradio sam ti dvije dnevnice i ti mi dajeÅ¡ dvjesta pedeset ko da sam sjedio dva dana! Kaže on: Kako dvije, jedan dan, zakopo kanalÄić pet centi! Ja poludio skroz! Hoću da ga udarim! NiÅ¡ta lijepo, ja ti njemu reknem: SluÅ¡aj me lopove jedan dobro sad! JoÅ¡ Å¡esto timeni fino izbroj, pa se ti krevelji kome hoćeÅ¡ i kolko hoćeÅ¡! Jesi sam reko da će bit nagrade? - On se tu neÅ¡to uzjoguni, te nije on niÅ¡ta reko, te ja hoću da ga opljaÄkam, te ovo te ono, al kao nema sad, al daće mi i hiljadu kad sam takav bijednik, samo da mu bježim iz avlije! Ja zakljuÄim, kažem: Dobro! Hiljada! Sam si reko! DoÄ‘eÅ¡ mi hiljadu, nosi je uza se, idući put kad te vidim ako je ne budeÅ¡ imo, biće belaja! - NiÅ¡ta on, tjera me, ko veli: BijedniÄe, daću ti hiljadu jado jadni!, i tako se mi i raziÄ‘emo." - "Heee kakva je to varalica! Da te bog saÄuva!" - " I! ProÄ‘e pet-Å¡es dana, ja sa ocem na pijacu da vidimo poÅ¡to su telad, kad Idriz! PriÄ‘em ja njemu, kažem: Daj pare!, kad će ti on meni: Kakve pare? Moba! - Ja poludim tu, vrisnem: Koja crna moba! Jebala te i moba i bog i sve! daj pare vamo prevarantsku ti mater jebem!, kad će ti on, glasno da ga svi Äuju: E ljudi moji Å¡ta doživih! Pa da mi neko za mobu iÅ¡Äe pare, pa to nije bilo nikad! I to Topićev sin! Sramota! Sramota! Ne mogu da vjerujem! I to meni, a ja sve Å¡to radim, radim za napredak Äitave mjesne zajednice! Nikad nisam kuruz prodo a da nisam i drugim doveo kupce! Ma Å¡ta god! Pa i svinje sam sa Äurićima za ramazan prodavo, iako mi din nedozvoljava! E stid Alene da te bude! Stid oca da te bude, a ne mene! - i joÅ¡ svaÅ¡ta neÅ¡to tako! Otac htio u zemlju propast! Zvekno mi dva Å¡amara i otjero kući, pa uzo da se izvnjava Idrizu! Kao ja sam mlad, neiskusan, ovako - onako! NiÅ¡ta, Idriz mu halalio odmah, stao da ga tjeÅ¡i, joÅ¡ ispade i zalatan jebem li mu mrtve! E reko sam tad: PoješćeÅ¡ mi govno Idrize! Jebaću ti ja mater! Na nos ću ti izać! Neka! I onda sam ovo skonto sa bundevama! A to je tek poÄetak! Kad ovce otjera u planinu ima da ih u po noći oslobodim iz tora i potjeram! Joj majko draga! Da mogu ubiobi ga! Gad! Smrad! Konjina! Jebem mu sve mrtvo i živo da mu jebem!"
JoÅ¡ su se tako srdili i psovali Idrizu sve Å¡to ima ikakve veze sa njim, dok nisu doÅ¡li ispred jedne poveće graÄ‘evine - mjesne zajednice, epicentar asfalta u njihovom selu, a tu je stajao i jedini par normalnih kontejnera u Äitavom mjestu. Njih dvojica sjedoÅ¡e na stepenice ispred MZ-a i zapaliÅ¡e. Preko puta njih, iz duguljaste barake u kojoj su bile prostorije zadruge, izaÄ‘e žena sa crnom kesom za smeće punoj hibridnog kukuruza koji je propao i uputi se ka kontejnerima. Kako je vreća bila duga, a gospoÄ‘a zdepasta, vucarala je po asfaltu, i ona se poderala, te par ljubiÄastih primjeraka se okorlja po cesti. GospoÄ‘a gunÄ‘ajući pokupi Å¡to je ispalo, ali jedan ipak zaboravi. On je ostao na prljavom asfaltu, presijavajući u svom nabreklom, ljubiÄastom zrnevlju sunÄevu svjetlost.
Alen i Petar su gledali smoreno u kukuruz, nadajući se da će naići kakav tamić da ga pregazi i razmelja po asfaltu, kao Å¡to je zgazio maÄku prije par dana skoro na identiÄnom mjestu.
No, od kamiona ne bi niÅ¡ta, ali zato odnekud banu Cune, u Äistoj bijeloj majici i crvenom Å¡orcu. Cune je predano hodao po liniji koja je razdvajala cestu, ali kad ugleda ljubiÄast kukuruz zaustavi se odmah. PritrÄao je osunÄanom klipu neprirodne boje, razgledao lijevo-desno, kao da hoće da ukrade ne znam ti Å¡ta, pa se sageo i uzeo onaj kukuruz u ruke. Tek je tad primijetio Alena i Petra koji su sjedili i zurili u njega, i brže bolje je sakrio kukuruz iza leÄ‘a praveći nevin izraz lica.
"Halo Cune! Lopove! Å ta si to ukro? E saćemo ti miliciju zovnut! Magare jedno!", reÄe Alen strogim glasom. "NiÅ¡ta!!! NiÅ¡ta!!! Nije ukro! Nije ukro!!! NISAAAAAM!!!", stade Cune nervozno da histeriÅ¡e mlatarajući slobodnom rukom po zraku kao sumanut. "Ma nemoj! Dolazi ovamo! Brže! Magarac! Vidi ga! Fudbaler, a krade! Sramota!" Cune je priÅ¡ao uplaÅ¡eno, i dalje skrivajući kukuruz iza leÄ‘a. "De! Pruži ruke! Da vidim! Å ta krijeÅ¡ lopove!", grmio je Alen. Cune pokaza najprije lijevu ruku, pa je vrati iza leÄ‘a i njome preuze kukuruz, pa onda pruži desnu i nasmija se blesavo radi lukavstva koje je sprovodio. "Hahahahah! Vidi ti mangupa! Hahahaha! Å ta ti je Cune, Å¡to si posto kriminalac, a? Hhahahah!", smijao se Alen, a i Cune sa njim, uvjeren da je prevario ispitivaÄa.
Utom Petar priÄ‘e Cunetu iza leÄ‘a, pa udari po onom kukuruzu i izbi mu ga iz ruke. "A Å¡ta je ovo mangupe, aaa??? Alene, zovi miliciju da ga vode u zatvor!", namrÅ¡tenog lica govorio je Petar. Cune poÄe plakati i dernjati se, pa Petar poÄ‘e da se sagne da mu dohvati kukuruz nazad, ali ovaj kad vidje Petra gdje se saginje, vrisnu kao Zagor i baci se te zgrabi kukuruz prije. Stao je ispred njih dvojice, uznemireno gledajući, obliven znojem. Oni su gledali u njega, zateÄeni njegovom luÄ‘aÄkom reakcijom, a on je balio i slinio i ispuÅ¡tao tihe neartikulisane zvuke. Petar i Alen su se Äak malÄice i prepali za njega, jer nikad prije nije ovako radio, pa oni poÄ‘oÅ¡e ka njemu da ga prigrle malo i smire, ali on skoÄi kao sumanut u nazad pa zajauka: "MOJEEEE!!! MOJEEEEEE!!! NISAM UKROOO!!! MOJE!!! MOOOOJEEE!!!! KUUUPIOOO!!! MOJEEE!!!", a onda zinu koliko je mogao, pokaza ostatke zuba grafitne boje, Å¡iljate kao kakve morske priobalne stijene, pa ih zari u kukuruz, Äije pokvareno zrnevlje prsnu otrvom, ispunjavajući mu usta kao sperma gustom tekućinom.
"NE TO JEBOTE BOG NENORMALNI!!!", zaurlaše Petar i Alen istovremeno pa se baciše da mu otmu kukuruz iz ruku. "OSTAVI TO MAGARE MAGARASTO JEBO TE BOG!!! TO JE OTROV BUDALO!!!"
OteÅ¡e mu klip prepun otorva. Cune je plakao i pljuvao, jer je tekućina bila opora i gorka. Ljudi iz zadruge izaÄ‘oÅ¡e da vide Å¡ta se zbiva. "VODE JEBO VAS BOG Å TA BULJITE TU!!!", derao se Petar na njih. Ista ona gospoÄ‘a koja nije ubacila klip u kontejner donese vodu. DadoÅ¡e Cunetu da ispere usta, pa konaÄno odahnuÅ¡e kad vidjeÅ¡e da je sve uredu. Cune se opet blesavo keslao, već u potpunosti zanesen jednim guÅ¡terom koji se kretao vrelom fasadom i planom za hvatanje istog. Alen i Petar su srali zadrugarima da kupe svoja govna iza sebe, jer se Cune mogao otrovati. Neko upita ko je Cune uopÅ¡te, te se Petar okrenu da ga zovne, ali odusta kad ga vidje gdje drži pruženu ruku prema guÅ¡teru i govori: "Gu! Gu! Gu-gu-gu! Biri-biri-biri!"
Svi se raziÄ‘oÅ¡e kud je ko trebao, a Petar reÄe Alenu na rastanku: "Hajde onda! VeÄeras doÄ‘i u pola devet do mene, paćemo oko devetke tamo! Hajde! I sredi se lijepo, nemoj da budemo ofirni!" PozdraviÅ¡e se i raskrstiÅ¡e svak na svoju stranu.
Oko osam i petnaest zaÄu se kucanje na vratima Petrove porodiÄne kuće. Petrova majka otvori vrata Alenu, obuÄenom u Äistu sivu koÅ¡ulju i pantalone na peglu, uredno poÄeÅ¡ljanog, obuven u ulaÅ¡tene smeÄ‘e cipele. "Dobro veÄe teta Zorka! Evo ja doÅ¡o do Pece malo!", zacvrkuta Alen ljubazno. "UÄ‘i, uÄ‘i sine! Gore je Petar, u sobi svojoj! Hajde ti!", odgovori Petrova majka. Ispred televizora je sjedio brkajlija u potkoÅ¡ulji i puÅ¡io. Gledao je nekakvu glupavu emisiju, nekakv talk show. "Kako ste vi Äika Pero?", upita Alen zaustavljajući se na stepenicama koje su vodile na sprat. "Jebeno!", odbrusi Petrov otac, bez i da pogleda gosta. ALen nastavi kud je naumio, a Petova majka se dreknu kad se skoro skroz popeo: "Kako su ti kući Alene?" Alen se sage da je vidi odozgo i reÄe: "Dobro.", pa krenu ka Petrovoj sobi.
U Petrovoj sobi ga doÄekaÅ¡e strahovit nered, snijeg na televizoru i zvuk mehanizma video rekordera koji se gasi. Petar je bio nekako ofirno zajapuren. "Stigo ti, a? Malo uranio! Nek si!", govorio je Petar zvjerajući po plafonu. Alen je zurio u njega sa specifiÄnim izrazom lica, a onda reÄe: "Å to ne ustajeÅ¡ da se spremaÅ¡, a Petre?" - "Saću. Rano je joÅ¡!" - "Pa dobro! Å to ne ustaneÅ¡ da mi pružiÅ¡ ruku? Å ta si zasjeo tu!" - "E jebote, to je ko kad bi sestri pružo ruku kad je vidim! Ne seri bogati!" Alen bez rijeÄi priÄ‘e, pa brzo stisnu plej na videu. "Ostavi to jebo te otac!", dreknu Petar pa skoÄi da ugasi, ali Alen ga zaustavi, cijepajući se od smijeha. Snijeg posta slika, žena izrazito dlakave piÄke se nabijala na nabrekao kurac usnulog vojnog lica. Alen i Petar su se gombali na krevetu, Alen umirući do smijeha, a Petar psujući boga oca. KonaÄno, Alen koji je bio krupniji priklijeÅ¡ti Petra ispod sebe tako da se ovaj nije mogao mrdati. Iz Petrove pamuÄne trenerke je strÅ¡io kurac u erekciji i strugao od Alenovo dupe. "Hahahhahah! SpuÅ¡taj taj kurac, pederu jedan! Hahahhahah! DrkaÅ¡ ga mangupe jel? Aahahahhaha!" - "Jebote bog, silazi s mene majmunÄino!" - "Neka bolan, ne mrdaj! IzgužvaćeÅ¡ mi odijelo! Ahahhahaha!" - "Jebem ti svu familiju sjaÅ¡i s mene idiote!" - "Opa! Vid ovo! Vojnik spava, a kurac radi! Bogami Ikodinoviću, zajeban si ti momak! Perverznjaku! PaliÅ¡ se na usnule vojnike! Hahahhahah!" - "Jebo te bog alah, silazi jebem ti mater posred piÄke!!!!" Alen ga konaÄno pusti. Petar skoÄi i ugasi pornjak, pokazujući oÄiglednu erekciju. "Hahahhahaha! Magare jedno! UmrijećeÅ¡ od drkanja, a sestru imaÅ¡! Ahahahhahahaha! MagarÄino!", smijao se Alen, a Petar odgovarao najžešćim psovkama.
Sav taj cirkus se smirio za desetak minuta. Onda je Petar stao dase sprema, a Alen je listao nekakav Äasopis i puÅ¡io cigaru. Petar je obukao teget odijelo, bijelu koÅ¡ulju sa kravatom, i crne cipele na paÄiji kljun sa povećom metalnom tokom. Ugasili su svjetlo, siÅ¡li na prvi sprat, pozdravili se i izaÅ¡li napustili objekat.
Hodali su dvadesetak minuta, Äavrljajući neÅ¡to bez veze. Sat je pokazivao devet sati, trideset minuta. Već su prolazili pored table drugog sela. Hodali su joÅ¡ desetak minuta, a onda ugledaÅ¡e baÅ¡ ogromnu kuću uz cestu, obloženu fasadom sa prednje strane. Gomila svijeta i gomila okićenih auta ispred kuće je pokazivalo da se tu zbiva svadba. Pijanih ljudi je bilo na sve strane, i stalno su ulazili i izlazili iz prizemlja kuće, restorana "LovaÄka priÄa".
"To je to! Sad oprezno magarac! Nemoj da se Å¡ta uzjoguniÅ¡!", opomenu Alen Petra pred sam Äin pristupa svadbi. ZaÅ¡li su meÄ‘u gomilu sa većinski pjanim Älanovima. Narod se veselio do daske, kako to obiÄno biva kad nam drugi organiziraju zabave sa izobiljem ića i pića i kad je sve džaba. Njih dvojica se provukoÅ¡e do duplih pvc vrata ispred kojih je stajao jedan momak koji je držao korpu sa kitnjama, i drugi Äovjek koji je pazio da ne dolazi svako.
"Dobro veÄe, dobro veÄe! Evo mi sad s posla! Jesu li naÅ¡i već otiÅ¡li? Ma mi samo malose svratili, radi Dragane, red je!", poÄeo je Alen, a Petar ga je podržavao prigodnim osmijehom i gestama. Vratar ih zapuhno alkoholiÄarskim dahom kad reÄe: "Ma Dragana je zlato naÅ¡e! Nema bolje djevojek nadaleko i naÅ¡iroko!" - "Kako djevojke? Žene valjda pobogu!", nastavi Alen. "Ja bog te jebo, već sad žene! Nema bolje žene od Dragane, to nek svaki Äovjek zna!" - "Ma joj, i kad smo djeca bili ona se nikad nije umjela naljutit! Uvijek je sa svima bila prijatna i ljubazna i poÅ¡tena!" - "Ma zlato je ona! A koji su vaÅ¡i? OtiÅ¡lo je nekih ljudi, al ko kad je trista zvanica, nikad pohvatat! ÄŒiji ste vi momci?" Ovo pitanje je bilo neoÄekivano, i oni nisu imali spremnog odgovora. Alen zatrokira poÅ¡teno, a Petar uleti: "Mi smo braća, a Draganina mati i od naÅ¡eg oca sestra su od dva brata djeca!" Njihova sreća u cijeloj situaciji je bila ta Å¡to je vratar bio popio, a i inaÄe je bio slab sa intaligencijom, pa nije skontao kakvu je Petar glupost izvalio, nit je bilo Å¡ta razumio, pa je zbog oga ponovio pitanje. Momak sa korpom takoÄ‘e nije skontao, jer nije ni Äuo Å¡ta je Petar rekao, on se u tom trenutku pokuÅ¡avao otarasiti jednog ogromnog komarca koji mu je zujao oko uÅ¡iju već neko vrijeme.
Alen krenu da zamuckuje i neÅ¡to serenda, a ovaj ih je samo gledao. Tad im bog s neba kroz salu restorana posla pomoć, matori braÄni par kojem je veselja bilo dosta. Oni kad su izlazili su se zagledali u nijih dvojicu, a onda je matori, koji je bio pod gasom, rekao: "A bogati! Evo i UroÅ¡evih momaka! Kako je momci! Au Å¡to ste narasli jebem li vam ćaću onog!" - "A kako ste, kako ste? Ma evo s posla doÅ¡li da Dragani Äestitamo, red je! A inaÄe ne bismo, od pola seda smo jutros okopavali, mrtvi smo umorni!" - "Ako, ako! Treba tako! Kako je UroÅ¡? Devera li sa iÅ¡ijasom?" Tu je Petar opet briljirao, u želji da ispadne duhovit: "Pa nema viÅ¡e u Äem da ga boli! Osjekli mu obje noge do koljena!" Alen ga neprimjetno odvali laktom u rebra, a svi ostali sadoÅ¡e dase krste kao sumanuti. "Pa kad to majko draga, nema dvije hefte da smo se Äuli!" - "Ma prije desetak dana zakukopravo, i mi u auto iu grad u bonicu, doktori kažu: Il to, il umire! Imi rekli sjeci jebiga! Eo ti! Jadni moj UroÅ¡!" - "A bog te kako me iznenadi neprijatno! E bašću mu sutra u posjetu! A joj majko draga! A jebiga! Å ta ćeÅ¡ sad, idemo dalje! Hajte vi momci unutra da se malo založite, sigurno ste gladni!" - "ma mi ćemo samo malo, po sata da posjedimo da Äestitamo Dragani..." - "Hajte hajte! Znam ja kako je radit! Gladni ste vi! Nemojte da vas je stid iÄega! A jadni moj UroÅ¡! Ne dade mu se eto, da ostane na nogama svojim! Hajte vi momci!"
Njih dvojica stadoÅ¡e užurano da uÄ‘u, ali vratar će: "ÄŒekaj vamo vas dvojica! Nemožete vi tek tako ući na tuÄ‘u svadnu majku mu!" Oni pomisliÅ¡e da je pijani kreten ipak neÅ¡to skontao, te se unezgodiÅ¡e žešće, ali im je laknulo kad ovaj izvali: "ÄŒuj na svadbu bez kitnje! A i timali jebo te bog te jebo, nije ti niko dao tu korpu da hlumiÅ¡ drvenu mariju! Kiti ljude, gladni Äekaju!"
Dobili su obojica po ukras na rever sakoa i uÅ¡li u salu. Odmah su požuili da naÄ‘u Å¡to skrivenije mjesto. StigoÅ¡e do jednog stola, povuÄenog skroz u mrak, i tek kad se približiÅ¡e skroz shvatiÅ¡e da je zauzeto i dai momka sjede za njim i pju pivo. Kad su oni priÅ¡li, momci su se odmah nekako uÅ¡utili. Pear reÄe Alenu: "Jebo mater ako ovi ne rade Å¡to i mi!", a Alen s kezom odobri pokretom glave.
NaÅ¡li su drugu logu - joÅ¡ bolju od one. Smjestili su se i zaustavili jednog poslužitelja: "Daj nam navadi svega pomalo, i but praseći obavezno! I daj piva i kolaÄe odma ponesi! I cigara! Da se ne vraćaÅ¡ sto puta!", eÄe mu Alen, a Pear dodade: "Ne zaboravi Å¡tok, znam da ima!" Ovaj opsova na njih oÄima, pa poÄ‘e da donese sve Å¡to treba.
Desetak minuta kasnije Petar i Alen su se davili hranom, sve zaljevajući potocima piva. Kad su se prežderali kao zvijeri, otkopÄaÅ¡e kaiÅ¡eve i dugmad hlaÄa, pa nastaviÅ¡e sacuganjem i puÅ¡enjem cigareta.
"Magarac jedan glupi! Nikad viÅ¡e da nisi izvalio onakve gluposti, jel ti jasno? Srce kad me nije strefilo! Idiote!" - "Ahahahah! Ma hajde, jebaji ga! Bitno je da smo tu! Sad samo jedi i pij i boli nas kurac! DoÅ¡lo mi bilo da izvaljujem i jebiga! Hhahaha!" - "Ejh magarac glupi!" - "Ma puÅ¡i kurac, i ti kad se zajebavaÅ¡..." prekide ga konobar koji je upravo prolazio, i Petar nastavi njemu: "Halo! Momak! Jel tebi majke ti draže da ÄistiÅ¡ naÅ¡u povraćku il da nam doneseÅ¡ kakve meze, Å¡to si sam trebo! Pa bog ga jebo ja sam doÅ¡o da popijem, ima da me ufati za po sata bez meze! Ha ja jeboga ti! Hajd samopožuri matere ti!", a Alen se nadoveza: Nek bude bogato! Podebljaj nam sa prÅ¡utom i nemoj da nam mećeÅ¡ kakve Ävarke, Å¡vardle, krvavice i te odpadne kurce! I daj u najveći oval i ako ima crnog ljeba, dobro bi bilo! Ako nema, ko ga jebe!"
Konobar im je u sebi jebao sve po spisku,paotišao u kuhinju da im sredi mezu.
U naredna dva i po sata Alen i Petar su se naroljali, joÅ¡ jednom pojeli kompletnu veÄeru, a sada su mezili Äetvrti oval i cugali pivo. Zajebavali su se tako Å¡to su komentarisali ljude oko sebe, mahom mortus pijane seljake koji su Å¡tipkali svoje debele žene za guice i skidali se u potkoÅ¡ulje otkrivajući krznena ramena i prsa, dok su igrali brza kola koja su muziÄari svirali.
IzmeÄ‘u svog tog naroda njima dvojici se izdvoji jedno lice - Idriz!!! Hodao je pijan, blago nasmijeÅ¡en. Iz usta mu je izbijalo reflektovanje sjetla od njegova dva zlatna zuba, od kojih je jedan bio popriliÄno skoro stavljen. Njima dvojici bi naroÄito interesantno to Å¡to je uz matorog Idriza otvoreno hodala mlada prostitutka, ali prostitutka za koju su svi znali da je Moldavka i Äime se bavi. Kad je prolazio pored njih, Petar mu ljutito doviknu: "Idrize!!! Äesu moje pare!?" Ova se okrenu teturajući i naslanjajući se na kurvu, pa zaÅ¡kilji kao da pokuÅ¡ava da sesjeti njih dvojice. Alen je namignuo pratilji i zamlataro jezikom, simbolizirajući joj kunilingus, a ona se samo vraglasto nasmijala te rukom reÅ¡la preko Idrizovog maÄora. KonaÄno,Å¡krti seljo izusti: "A! Ti si mi Å¡utu odvozio! Kolko ja tebi doÄ‘em para, daj da odma to prebijemo!" Petar shvati da se glupi pijanac kurÄi pred kurvom, pa hladno reÄe: "Å est hiljada.", a Alen nijednim potezom ne otkri da tu ima iÅ¡ta neobiÄno, fokusiran na pokuÅ¡aj ostvarivanja oÄnog kontakta sa Moldavkom. Ovaj je iÅ¡Äeprkao debeli svežanj novÄanica iz unutraÅ¡njeg džepa, pa stao daih lista. "Neka to bude sedam! Nije beg cicija!", odvali pijana budala praeći zajebanu facu i brojei pare pred licem kurvinim. Alen tiho prokomentarisa: "Jaaaooj! Kakav biser! Nevjerovatan!"
"Upoznajte moju Helenu! Zlato moje! Ja ću nju da ženim! Ima djoj složim petero djece! VeÄeras nas dvoje idemo kod mene kući, Zejnebu ćemo otjerat u sto pićki materini, nek spava u kokoÅ¡injcu kurva jedna, a mi ćemo u braÄni krevet! Ja ću nju da ženim, petero da mi rodi muÅ¡kih!!!"
Alen i Petar su se kuckali ispod stola i smijuljili se pogano i hinjski. Alen upita Idriza ozbiljnim tonom: "Joj Idrize! Valja oborit onolki kukuruz! Hoćel ti trebat radnika? Evo nas dvojica da to sjebemo!" - "Ejh sine, kad bi to tako iÅ¡lo! Pa bog te jebo, nisam ja neki seljo siromaÅ¡ni! Ja sam gospodin Äoik, ja imam konbajn! Upalim konbajn, i za jedan dan sve ono fino poskidam! Kojiće mi kurac iko!? Davat dnevnice ljenÄinama! Hih! ViÅ¡e volim bacit pare nego to!" - "E jebiga, niÅ¡ta onda! Å ta si joÅ¡ sadio ti uopÅ¡te?" - "Sve Å¡to sam zasadio, kad sam zasadio sam znao i kad će se brat, i ko će ga brat, i ko će ga kupit! I zato i jesam najbogatiji u selu! Nek crknu duÅ¡mani, al posla za bitange kod Idriza nema! Jebem him svima mater da him jebem!!!" - "Ma joj Idrize, ma nema! Ti si car, ti si bog! Å ta imaÅ¡, povrće neko?" - "Ma kakvo povrće! Jeblo te povrće! Mislim imam i tog, al nemam previÅ¡e! Duhan! PÅ¡enica! Djetelina! Valja mi ovce tovit! Neću ih kurcem tovit! I imam jednu parcelu, al tamo sam ja to sakrio u kuruz da ne vide duÅ¡mani i cigani, bundeva zasad, maÅ¡ala rodile! Ima hin i od dvadest i pet - tridest kila! Ko janje bog te jebo!" - "Ma koji će ti to kurac? Ko će to kupit?" - "Hee budalo moja! Zato i nemate niÅ¡ta! Jer ne znate Å¡ta ćete posijat! Ja sam bolan njih prodo već prije neg sam ih zasijo! I doće Äovjek sa dva kamiona Äim kuruz oborim za jeno mjesec dana, samo da ih potovari i da vozi na pijacu u grad da ih proda. Kaže on da idu ko halva! Boli me kurac! Već uzo kaparu po love za njih, i već sam tu dobar deset - petnes iljada, kad sve sraÄunam, i zasad, i brigu i vodu i sve!" - "Ejh sad! Haj dobro to Å¡to si prodo, al da ima dvadestipet - tridest kila!? Ima kurac tolko! Nije svinjÄe!" - "Eno ti ako ne vjerujeÅ¡, jebla te tikva u guzicu! Eno tamo! Ono je moja! Kaže mlada da će mladoženju ujutro doÄekat vruća tikvenjaÄa, da mu vrati život jer će ga iscrpit veli pravo! Hahhah! ViÅ¡ ti nju jebem li joj sveca njenog! Zajebana! Haha!"
Petar i Alen pogledaÅ¡e u smjeru koji je Idriz pokazao, i meÄ‘u svom silom poklona koju su mladenci dobili, ugledaÅ¡e kolosalnu, narandžastu tikvu, sa karakteristiÄnim kvaratiÄnim ožiljkom na svojo glatkoj koži. Alen pogleda u Idirza koji im je stajao iznad glava, željan joÅ¡ da sere i priÄa kad se već navio, i reÄe mu: "Slobodan si.", pa se okrenu prema Petru i stade neÅ¡to deseto da priÄa sa njim. Idriz stade joÅ¡ koji seknud želji da Å¡tagod lane Alenu, ali na kraju samo ode i odvuÄe onu svoju kuravu za sobom, sjebanog raspoloženja i uvrijeÄ‘enog ponosa, zbg Äega se odmah sjetio sedam hiljada kojih je maloÄas dao Petru, pa se onda totalno sjeba i otjera i onu kurveÅ¡tinu, pa sjede za sto i uze da loÄe rakiju.
|
Login
Register
FAQ
Search
