Genijali Idiotizam
Posted: 18. 03. 2008. 20:08http://genijalniidiotizam.blogger.ba/
Genijalni idiotizam je knjizevni pravac chije su glavne karakteristike nelogichnost, perverzija i retardacija.Za one koji ih shvate ova djela ce biti urnebesno komichna a za one koji ne... samo glupa... zato shvatite...Nekoliko knjiga je objavljeno a uskoro ce ih biti jos...uzhivajte...
Autori ovih djela su Ivan Tjorovitj i Marko Bajalizza.
Evo jedan primjer...
PorodiÄne spletke
Mnogi mi kažu da sam retardiran. Tako su se svi sa mnom i ophodili, pogotovo u Å¡koli. Moja glava je bila Äesti gost usranim Å¡kolskim klonjama. ÄŒak mi se i otac povremeno rugao. Ali bilo je i boljih dana... Evo jedne priÄe koju mi je stari ispriÄao... «Grgolj i Džibra su bili otac i sin...» - zapoÄeo je on – «Tokom nekoliko paklenih mjeseci prije mnogo godina gradili su porodiÄnu vikendicu. Bilo je to pravo druženje oca i sina, Å¡to kažu «kvoliti tajm». Dugo su i muÄno radili, nije bilo lako stalno mlatiti biÄevima po leÄ‘ima robova koji su im gradili vikendicu. Dok je Džibra u pauzi odmarao sa robovima, kojima su leÄ‘a bila natopljena u krvi i dubokim ubodnim ranama, Äesto se žalio kako je nažuljao ruke od držanja biÄa. Oni su shvatili njegovu patnju, te proklete bitange, a svi su se kolektivno i grohotno nasmijali kad je jednom sluÄajno prosuo bure rakije trojici robova na leÄ‘a. ZakljuÄio je po njihovim licima, koja su se toliko grÄila od bolova da im je pucala koža, da im je to bilo smeÅ¡no, dakle, u vazduhu je vladala prijatna i blago komiÄna atmosfera... Kada su konaÄno zavrÅ¡ili svoju porodiÄnu vikendicu, otac i sin su joj smislili i pristojno ime: «vila Motika». Pakujući alatke i krećući kući, bacio je delikventisani Džibra joÅ¡ jedan pogled na Motiku, grohotno promrmljavÅ¡i u sebi: «Biće ovdje dobro mjesto za tajne žurke, he, he, he...» Sljedeće godine, negdje u vrijeme ljeta, pozvao je svoju ozloglaÅ¡enu bandu Å¡trebera na bleju i će-pi u Motiku. Žurka je bila strava, extra bruka i ludnica. Kad je ispratio goste, legao je i malo gledao porniće na black'n'white TV-u. Tonući u san, posljednjim pogledom je vidio da na stolu pored kreveta stoji mala poruka na kojoj je pisalo: «Kasnim pola sata, dolazim u 3.30h!» Posljednjom mentalnom snagom je pomislio da je to njegov otac Grgolj ostavio poruku nekom svom radniku u vezi nekog nedovrÅ¡enog posla oko Motike. Zaspao je... Kao kroz maglu se sjeća nekoga kako ulazi u sobu gdje je spavao. To Å¡to će se desiti te noći je zauvijek promjenilo njihov život i dalo je Džibri mnogo pitanja na mnoge njegove odgovore... Osobe koje su uÅ¡le u tu sobi bile su ustvari njegov otac i njegova ljubavnica. Ona poruka je bila informacija o njihovom randevuu. «Želim te u sebi, želim te odmah!» - pohotno je prostenjala Grgoljeva ljubavnica njemu na uvo. «I ja tebe želim, veÄeras ću te baciti u trans!» - odgovorio je on, otkopÄavajući Å¡lic. U žaru hvatanja i žvaljenja, bacili su se na krevet u kome je bio Džibra, njegov sin. Toliko su bili napaljeni da nisu ni primjetili da je on spavao u njemu. Skinuli su se i poÄeli da bludiÅ¡u. PoÅ¡to je bio pijan, a i retardiran, nije bio svjestan situacije u kojoj se naÅ¡ao. SkinuvÅ¡i i gaće, Grgolj je krenuo da guzi svoju ljubavnicu, ali u tom Äinu ekstaze promaÅ¡io je odgovarajuću rupu i pogodio jednu... manje odgovarajuću, recimo... pogodio je svog sina tamo gdje Sunce ne sija, da se tako izrazim... NiÅ¡ta nisu primjetili. Kad su zavrÅ¡ili, brzo su se obukli i odjurili nazad u grad, da ne bi njegova žena, Džibrina majka, posumnjala. Džibra je, sa druge strane, ostao razgužen. ProbudivÅ¡i se ujutro, vidio je da je svuda bio prosut jogurt. Tad mu je sve sinulo i svega se sjetio. Zato je, u velikom strahu, pomislio na najgluplju stvar na svijetu. Pomislio je... da je možda trudan! Vidi se da je idiotizam u krvi njegove porodice, a sad ti meni neÅ¡to kaži... Dakle, otrÄao je do apoteke u gradu po sredstvo za kontracepciju, ali je već proÅ¡lo skoro dvadeset sati od onog bludniÄenja, bilo je kasno u svakom sluÄaju. Da bi se smirio, Džibra je pomislio: «Ma možda nije niÅ¡ta ni bilo, možda je moj Å¡upak izdržao!» Nakon nekoliko sedmica, dano-noćno je povraćao i primjetio kako mu raste stomak. To mu je definitivno uniÅ¡tilo onu pomisao da je možda izdržao ejakulaciju – bio je trudan! Nakon osam mjeseci izolacije i bezbrojnih jadnih izgovora, tipa: «Ma neÅ¡to sam se malo ugojio, Å¡ta ćeÅ¡, 'oće tako u životu...», tajno je porodio bebu i odluÄio da se brine o njoj. Nije imao žensko mlijeko, ali imala je beba Å¡ta da sisa... Tako je njegov mali sin odrastao u ponosnog, retardiranog mladog Äovjeka, punog ideala, snova i Äežnja... Najbitniji dio ove priÄe» - priÄa meni moj stari – «je da Džibra nikad nije svom sinu rekao istinu jer je htio da ga poÅ¡tedi patnje i muke. To je bilo najbolje za njega, a njegov sin ga je volio i poÅ¡tovao do kraja života! Do kraja života!» Tako je moj stari zavrÅ¡io ovu interesantnu priÄu o porodiÄnim spletkama. Ali primjetio sam da se osjećao neprijatno sljedećih nekoliko dana. Imao sam osjećaj da je neÅ¡to krio od mene. KonaÄno je, jednog, ispostaviće se, kobnog dana, rekao Å¡ta ga toliko muÄi. Evo Å¡ta mi je rekao: «Sine, moram neÅ¡to da ti priznam... znaÅ¡ onu priÄu Å¡to sam ti ispriÄao... ona je istinita... i... ne znam kako ovo da ti kažem...» «Reci tata slobodno!» - rekoh mu. «Hm, «tata»... – teÅ¡ko je prevalio tu rijeÄ preko usta, kao da sam rekao neÅ¡to krajnje ironiÄno - «U tome i jeste problem!» - nastavio je – «Sine, ja ti nisam tata... ja sam ti mama!»
Genijalni idiotizam je knjizevni pravac chije su glavne karakteristike nelogichnost, perverzija i retardacija.Za one koji ih shvate ova djela ce biti urnebesno komichna a za one koji ne... samo glupa... zato shvatite...Nekoliko knjiga je objavljeno a uskoro ce ih biti jos...uzhivajte...
Autori ovih djela su Ivan Tjorovitj i Marko Bajalizza.
Evo jedan primjer...
PorodiÄne spletke
Mnogi mi kažu da sam retardiran. Tako su se svi sa mnom i ophodili, pogotovo u Å¡koli. Moja glava je bila Äesti gost usranim Å¡kolskim klonjama. ÄŒak mi se i otac povremeno rugao. Ali bilo je i boljih dana... Evo jedne priÄe koju mi je stari ispriÄao... «Grgolj i Džibra su bili otac i sin...» - zapoÄeo je on – «Tokom nekoliko paklenih mjeseci prije mnogo godina gradili su porodiÄnu vikendicu. Bilo je to pravo druženje oca i sina, Å¡to kažu «kvoliti tajm». Dugo su i muÄno radili, nije bilo lako stalno mlatiti biÄevima po leÄ‘ima robova koji su im gradili vikendicu. Dok je Džibra u pauzi odmarao sa robovima, kojima su leÄ‘a bila natopljena u krvi i dubokim ubodnim ranama, Äesto se žalio kako je nažuljao ruke od držanja biÄa. Oni su shvatili njegovu patnju, te proklete bitange, a svi su se kolektivno i grohotno nasmijali kad je jednom sluÄajno prosuo bure rakije trojici robova na leÄ‘a. ZakljuÄio je po njihovim licima, koja su se toliko grÄila od bolova da im je pucala koža, da im je to bilo smeÅ¡no, dakle, u vazduhu je vladala prijatna i blago komiÄna atmosfera... Kada su konaÄno zavrÅ¡ili svoju porodiÄnu vikendicu, otac i sin su joj smislili i pristojno ime: «vila Motika». Pakujući alatke i krećući kući, bacio je delikventisani Džibra joÅ¡ jedan pogled na Motiku, grohotno promrmljavÅ¡i u sebi: «Biće ovdje dobro mjesto za tajne žurke, he, he, he...» Sljedeće godine, negdje u vrijeme ljeta, pozvao je svoju ozloglaÅ¡enu bandu Å¡trebera na bleju i će-pi u Motiku. Žurka je bila strava, extra bruka i ludnica. Kad je ispratio goste, legao je i malo gledao porniće na black'n'white TV-u. Tonući u san, posljednjim pogledom je vidio da na stolu pored kreveta stoji mala poruka na kojoj je pisalo: «Kasnim pola sata, dolazim u 3.30h!» Posljednjom mentalnom snagom je pomislio da je to njegov otac Grgolj ostavio poruku nekom svom radniku u vezi nekog nedovrÅ¡enog posla oko Motike. Zaspao je... Kao kroz maglu se sjeća nekoga kako ulazi u sobu gdje je spavao. To Å¡to će se desiti te noći je zauvijek promjenilo njihov život i dalo je Džibri mnogo pitanja na mnoge njegove odgovore... Osobe koje su uÅ¡le u tu sobi bile su ustvari njegov otac i njegova ljubavnica. Ona poruka je bila informacija o njihovom randevuu. «Želim te u sebi, želim te odmah!» - pohotno je prostenjala Grgoljeva ljubavnica njemu na uvo. «I ja tebe želim, veÄeras ću te baciti u trans!» - odgovorio je on, otkopÄavajući Å¡lic. U žaru hvatanja i žvaljenja, bacili su se na krevet u kome je bio Džibra, njegov sin. Toliko su bili napaljeni da nisu ni primjetili da je on spavao u njemu. Skinuli su se i poÄeli da bludiÅ¡u. PoÅ¡to je bio pijan, a i retardiran, nije bio svjestan situacije u kojoj se naÅ¡ao. SkinuvÅ¡i i gaće, Grgolj je krenuo da guzi svoju ljubavnicu, ali u tom Äinu ekstaze promaÅ¡io je odgovarajuću rupu i pogodio jednu... manje odgovarajuću, recimo... pogodio je svog sina tamo gdje Sunce ne sija, da se tako izrazim... NiÅ¡ta nisu primjetili. Kad su zavrÅ¡ili, brzo su se obukli i odjurili nazad u grad, da ne bi njegova žena, Džibrina majka, posumnjala. Džibra je, sa druge strane, ostao razgužen. ProbudivÅ¡i se ujutro, vidio je da je svuda bio prosut jogurt. Tad mu je sve sinulo i svega se sjetio. Zato je, u velikom strahu, pomislio na najgluplju stvar na svijetu. Pomislio je... da je možda trudan! Vidi se da je idiotizam u krvi njegove porodice, a sad ti meni neÅ¡to kaži... Dakle, otrÄao je do apoteke u gradu po sredstvo za kontracepciju, ali je već proÅ¡lo skoro dvadeset sati od onog bludniÄenja, bilo je kasno u svakom sluÄaju. Da bi se smirio, Džibra je pomislio: «Ma možda nije niÅ¡ta ni bilo, možda je moj Å¡upak izdržao!» Nakon nekoliko sedmica, dano-noćno je povraćao i primjetio kako mu raste stomak. To mu je definitivno uniÅ¡tilo onu pomisao da je možda izdržao ejakulaciju – bio je trudan! Nakon osam mjeseci izolacije i bezbrojnih jadnih izgovora, tipa: «Ma neÅ¡to sam se malo ugojio, Å¡ta ćeÅ¡, 'oće tako u životu...», tajno je porodio bebu i odluÄio da se brine o njoj. Nije imao žensko mlijeko, ali imala je beba Å¡ta da sisa... Tako je njegov mali sin odrastao u ponosnog, retardiranog mladog Äovjeka, punog ideala, snova i Äežnja... Najbitniji dio ove priÄe» - priÄa meni moj stari – «je da Džibra nikad nije svom sinu rekao istinu jer je htio da ga poÅ¡tedi patnje i muke. To je bilo najbolje za njega, a njegov sin ga je volio i poÅ¡tovao do kraja života! Do kraja života!» Tako je moj stari zavrÅ¡io ovu interesantnu priÄu o porodiÄnim spletkama. Ali primjetio sam da se osjećao neprijatno sljedećih nekoliko dana. Imao sam osjećaj da je neÅ¡to krio od mene. KonaÄno je, jednog, ispostaviće se, kobnog dana, rekao Å¡ta ga toliko muÄi. Evo Å¡ta mi je rekao: «Sine, moram neÅ¡to da ti priznam... znaÅ¡ onu priÄu Å¡to sam ti ispriÄao... ona je istinita... i... ne znam kako ovo da ti kažem...» «Reci tata slobodno!» - rekoh mu. «Hm, «tata»... – teÅ¡ko je prevalio tu rijeÄ preko usta, kao da sam rekao neÅ¡to krajnje ironiÄno - «U tome i jeste problem!» - nastavio je – «Sine, ja ti nisam tata... ja sam ti mama!»
