eo jedna megafegetska
SELAMET:
Kenan je sjedio u baÅ¡ti slastiÄarne i kezio se kao da gleda u punu Å¡krinju zakopanog blaga. Ko bi rekao da će sve proći tako glatko, bez poviÅ¡enog tona, bez suza i jauka! Prije svega sat vremena, on je bio smrtno blijed; sjedio je na jednom kraju trpezarijskog stola, nasuprot majke. Ni sam nije znao kako je uspio prevaliti preko usana:
„Majko, ja sam ti peder.“
Prije nego se odluÄio da joj kaže, Kenan je razmiÅ¡ljao kako će majka reagovati. SvaÅ¡ta je pomiÅ¡ljao u tim trenucima, baÅ¡ svaÅ¡ta, ali nikako, ama baÅ¡ nikako, da će mu majka odgovoriti:
„Kenane sine, da tebi majka nešto kaže. Od kurca ti nema selameta. Upamti to. Ja to najbolje znam.“
Da, baÅ¡ tako mu je rekla. Sasvim mirno i opuÅ¡teno, kao da joj i nije rekao da je peder, već neÅ¡to sasvim obiÄno, neku bezveznu sitnicu. JoÅ¡ viÅ¡e ga je zaprepastilo to Å¡to je, na njegovo ponavljanje:
„Ali, majko, peder sam ti.“, majka odgovorila:
„Znam sine, zato ti i kažem da se okaneÅ¡ toga. S kurcem ti nema zajebancije. Å ejtanska su to posla. Mlad si ti joÅ¡ da se navlaÄiÅ¡...“
„Ali, majko, ja želim da se navlaÄim!“, viknuo je Kenan, ni sam nevjerujući Å¡ta mu majka govori.
Majka je Å¡utila par trenutaka, a onda reÄe:
„E pa, Kenane sine, ako voliš, ti izvoli. Ali upamti! Upamti šta ti je majka rekla! Od kurca berićeta nema, i to treba da ti je jasno.“
Tu im se razgovor i zavrÅ¡io. Kenan je doÅ¡ao ovamo u slastiÄarnu, sjeo i poruÄio sladoled, joÅ¡ uvijek u Å¡oku. Sada, kada majka zna, on viÅ¡e nije imao Äega da se plaÅ¡i; mogao je sasvim slobodno da bude peder koliko hoće, i zbog toga mu je bilo toliko drago da je malo falilo da zaigra ili bar da vikne hura!
A to što majka veli da od kurca nema selameta – Kenan zna da ima!
Par stolova dalje od Kenana sjede momak njegovih godina. Po odjeći, kosi i bradi bi se moglo zakljuÄiti da je taj momak u vjeri, ali nije bio vehabija, već viÅ¡e kao neka varijanta mladog hodže. To je bio Muderis. I on je bio u sasvim veselom stanju. NaruÄio je dva kolaÄa i kafu, a na sto je metnuo i kutiju aure extra.
Razlog Muderisove euforije bio je taj Å¡to je konaÄno, nakon toliko pokuÅ¡aja, uspio raskinuti sa Seleminom. Danas, oko podne, on joj je rekao konaÄno: alahimanet.
Dok je jeo Å¡ampite, kroz glavu mu prolaziÅ¡e sve tegobe raskida: Selemina je, Muderis je bio ubijeÄ‘en, joÅ¡ od prve shvatila Å¡ta je njemu na umu, ali namjerno ga je muÄila. Ona je rekla kako se veÄeras možda neće moći vidjeti jer je moguće da se zadrži kod tetke, Muderis je na to rekao inÅ¡alah, a ona se pravila kao da i nije niÅ¡ta rekao. Poslije, Muderis je znao biti i grub, kao onda kada je Seleminu pogodila lopta u glavu, a on rekao maÅ¡ala! Pa opet, Äitava tri mjeseca su mu trebala da konaÄno raskrsti sa njom, i na kraju je on joÅ¡ ispao i bezveze, jer je Selemina bila ta koja je njemu prva rekla kako izmeÄ‘u njih nema viÅ¡e nikakvog fluida i kako ona osjeća da je vrijeme za promjene. Ali Muderisu je to sada djelovalo kao beznaÄajna sitnica, jer je on itekako imao razloga da bude sretan, Äak puno sretniji od nje.
Muderis je sada mogao ÄarÅ¡ijom proći sa Nurminom bez bojazni da se kompromituje. A Selemina, uostalom, nek' mijenja Å¡ta hoće i koliko hoće, i do ujt'ru, pa, zaÅ¡to na kraju krajeva ne reći i to, nek' zapjeva i borbene ako hoće!
Kenan je odmah osjetio prednosti svoga priznanja. Dok nije rekao majci (njemu je u životu jedino bilo važno da se majka ne sekira, a za ostale ga je bolilo dupe), osjećao se kao papagaj kome su ljudi pokrali glavna pera da ne bi letao po kući. Hoćureći, njegova krila su bila sputavana, a on se osjećao zatvorenim kao veopard u kavezu.
A sada je sve bilo drugaÄije. Kenan se osjećao slobodnim, a njegova krila zasjaÅ¡e u punom sjaju, tako da je izgledao, budući podeblji i Å¡atiran, kao bumbar.
Toliko ga opi to novo stanje da poželi da se nikada i ni pred kim, ni pred navijaÄima, ne skriva; vidjevÅ¡i Muderisa umazanog Å¡ampitom po bradi, Kenana obuzeÅ¡e greÅ¡ne misli. OdluÄio je da mu se nabacuje.
Vidjevši cigarete na Muderisovom stolu, Kenan namjesti najljubazniju moguću facu i doviknu Muderisu:
„Hej! Oprosti, da li bih mogao dobiti jednu cigaretu?“
Muderis, koji se trudio da bude ljubazan i dobar prema svima, ga ne odbi, a Kenan iskoristi to da sjedne za Muderisov sto i pusti ovome da mu upali cigaretu, nakon Äega otpuhnu dim ravno u Muderisa i reÄe:
„Dužan sam ti!“
Muderis se tu malo zbuni, jer nije znao Å¡ta mu je Kenan dužan (ako ni vi ne znate, ja mislim da kad vam neko zapali cigaretu onda vi treba da mu ga puÅ¡ite sedam godina, ili ako je cura u pitanju, sedam godina da joj ližete ÄiÄić), jer u medresi vas ne uÄe takvim folovima. SmijeÅ¡eći se pomalo glupavo, on odgovori ono Å¡to se odgovara na hvala – tj. nema na Äemu, Å¡to Kenan shvati (a kako i zaÅ¡to, veze nemam) kao da Muderis prihvata igru.
„Kenan. Za prijatelje KenÄy.“, reÄe Kenan i pruži ruku.
Muderis prihvati, mada mu bijaÅ¡e malo Äudno Å¡to je Kenan pružio kao cuko Å¡apu.
„Muderis. Drago mi je.“, prozbori on.
„Muderis... Muderis... A kako te prijatelji zovu? Mudy?“
„Ne, ne zovu me Mudi, nego Muderis.“
„Šteta...“
Muderis se opet zbuni, jer sad nije znao Å¡ta je u tome Å¡teta, a ne želeći da pita kako ne bi ispao glup i seljak. PogledavÅ¡i u Kenana ispod obrva, on naÄ‘e da u njemu postoji neÅ¡to Äudno i nesvakidaÅ¡nje, neÅ¡to Äega je njega bilo strah. I, vrag da ga nosi, uopÅ¡te ne uvlaÄi dim od cigarete!
BaÅ¡ u tom trenutku Kenan se zakaÅ¡lja i kroz suze reÄe:
„Jao, Mudy, pa ti ga baš pušiš!“
Muderis u tome najzad odahnu, jer je sada bar znao predmet razgovora, pa požuri da odvrati:
„Pušim ga, pušim ga!“
„Mudy, Mudy! Mudyca ludyica!“
Muderis se opet sjeba, jer nekako nije znao kako bi reagovao na ove rijeÄi. Zbog toga se on samo malo nasmijeÅ¡i i nakrivi glavu kao da misli pola marke tražit. Srećom, tu se Kenan opet zakaÅ¡lja, pa najzad i ugasi pola cigare u pepeljaru i reÄe:
„Au jebote, pa ja Äak ni ne puÅ¡im, a kamoli ovu tvoju cigaru! BaÅ¡ ti je jaka, Mudy!“
Iako se sjebao jer mu nije bilo jasno kako to da puÅ¡i ako ne puÅ¡i, te zaÅ¡to mu je, na kraju krajeva, tražio cigaru. OdvagavÅ¡i da nije neuljudno to pitati, on reÄe:
„Kenane...“
„KenÄy!“
„Kenći, zašto pušiš ako ne pušiš?“
Kenan kao da je samo to Äekao. PoÄevÅ¡i kolutati oÄinma, on zamiÅ¡ljeno izusti:
„Dobro pitanje... Da, ja zaista PUŠIM, iako ne pušim... Da, Mudy, ja PUŠIM, iako ne pušim!“
Vidi Muderis, Kenan negdje dobrano ograjisao. A u isto vrijeme, nekako se u njemu i probudi nekakav ponos koji kao da mu je Å¡aptao da uÄini neÅ¡to Å¡to je možda ružno, a to je da poÄne zezati Kenana koji, budući lud, nije u stanju da se brani. I, kao Å¡to obiÄno biva, zlo pobijedi u Äovjeku, i uÄini da Muderis nabaci podsmjeÅ¡ljiv izraz lica:
„A kako to, moj ti Keno, da pušiš-ne pušiš?“
„A, tako!“
„E baÅ¡ vala!“, reÄe Muderis i uze se kao smijati.
Sada je Kenan bio taj koji se malo sjebao, jer je pomislio kako je Muderis možda retardiran, pošto je tako izgledao dok se smijao. I Muderis se malo sjebao, jer se Kenan tako uozbilji da je pomislio kako će možda doći do konflikta. Nastade neugodna situacija u kojoj se oba zamisliše.
Kenan je želio provjeriti da li je Muderis retardiran, pa zato odglumi:
„Jebi ti mene ako ja ne znam tebe od ranije? U koju si školu išao?“
„U medresu.“
Kenan odahnu. Ipak je bio normalan, samo, izgleda malo neupućen. To mu se uÄini nekako joÅ¡ privlaÄnijim: da zaglavi sa neupućenim! Tako bi, sigurno, Nedim crkao od zavisti! Jer Kenan vam majci nije rekao da je peder iz nekih unutraÅ¡njih pobuda, već zato Å¡to se radi tog prepucavanja sa Nedimom o njemu već dobrano Å¡uÅ¡kalo po gradu da je totalni megafeget, pa mislio da je bolje da joj on kaže, nego da od drugih saznaje.
„Pa baÅ¡ krasno Å¡to si iÅ¡ao tamo!“, reÄe Kenan, pa i sam uze priÄati pohvalno o vjeri, pri Äemu se Muderis najzad skroz opusti, ali nesta mu one oholosti koju je imao kad je mislio da priÄa sa ograjisanim, već uze razgovarati lijepo i razborito, kao sa ravnim sebi.
Razgovarali su oni tako najzad dobrih sat vremena, a posljednjih petnaestak minuta priÄa je bila oko nekakvih pantola koje je Kenan imao i koje je sada htio da dadne Muderisu jer on ih viÅ¡e ne nosi. Muderis, kom pare uglavnom jesu bile problem, pomisli zaÅ¡to da ne uzme pantalone ako mu se već džabe nude, a Kenan, koji je primijetio da se Muderis koleba, na to plati raÄun u slastiÄarni, i tako Muderis najzad poÄ‘e sa njim.
Ali Kenana vrazi naÄisto obuzeÅ¡e, i njemu naumpade da proÄ‘e sa Muderisom pored pederskog kafića da ga svi vide, a po mogućnosti, da ga Nedim liÄno vidi. SmotavÅ¡i oko jedne zgrade dva puta desno, Muderis primijeti da se oni sada vraćaju odakle su doÅ¡li, ali Kenan to sve zavede pod preÄicu i brzo prebaci predmet razgovora na pantalone.
Kroz desetak minuta doÄ‘oÅ¡e u ulicu u kojoj je bio pederski kafić. Kenanu se najednom zamanta i on posrnu, a Muderis uplaÅ¡eno skoÄi da mu pomogne.
„Dobro sam, daj samo da se ovako pridržim...“, reÄe Kenan i uhvati Muderisa pod miÅ¡ku, Å¡to ovaj ne odbi.
NaiÅ¡li su pored baÅ¡te. U njoj je bilo mnoÅ¡tvo raje, i svi su se zagledali u Kenana i Muderisa. PoÄe doÅ¡aptavanje. Kenan to primijeti i pomami se, pa stade, kobajagi ne obraćajući pažnje, neÅ¡to tiho Å¡aputati Muderisu i smijuljiti se na takav naÄin da bi i majmun skontao da se tu radi o onome Å¡to se odvija iza zatvorenih vrata spavaće sobe.
A onda grand finale: u bašti se pojavi Nedim, i to sa konobarskom keceljom. Čim je ugledao Kenana, odmah je buknuo kao plamen i udario trulexom po jednoj praznoj stolici.
Ne osta to neprimjećeno kod Kenana, a bogme ni konobarska kecelja.
„DoÅ¡la cica na kolica!“, bijaÅ¡e Kenanov komentar, a Muderis, koji nije znao takvih izraza, se poboja da je Kenanu možda udarilo sunce u glavu, i on se lati da u sebi neÅ¡to prouÄi, jer nikako nije želio ostati bez pantalona, pogotovo kada je već toliko vremena izgubio.
„Uh! Nije mi dobro, pao mi pritisak!“, poÄe Kenan, „Mogli bi sjest ovde da popijemo po kafu...“
„Joj, ja ti, brate, malo žurim, pa ako bi mogli prvo po pantole...“
„Ma samo petnaest minuta, da ga brzinski srknemo, pa idemo po pantole... Hajde, ja Äastim!“
Šta će, sjede Muderis sa Kenanom u pederski kafić.
Nedim za šankom hoće da izludi.
Kenan se uze pozdravljati ovamo i onamo, smijeÅ¡eći se vragolasto. Neko prokomentarisa da je roba dobra, a Kenan odgovori da nije to niÅ¡ta kad bi komentator pravo vidio kakva je roba i ispruži srednji prst, zbog Äega se mnogi uzeÅ¡e bezobrazno smijati. I Muderis se smijao da ne ispadne glup, a ustvari on se sav preznojavao i bilo mu je veoma neugodno, jer niÅ¡ta živo nije kontao.
Tada doÄ‘e Nedim. Usnice stisnuo, vilice mu u grÄu, a na Äelu mu iskoÄila vena, samo Å¡to ne prsne od muke.
„Izvolite...“, procijedi on kroz zube, a Kenan mu odogovri što je mogao odvratnijim glasom:
„Za mene i mog novog prijatelja po jednu kaficu.“
Ode Nedim, ne smije pogleda nikuda baciti, jer u pederskom kafiću se znalo za takmiÄenje izmeÄ‘u njega i Kenana, pa su sada svi uÅ¡utili i prepustili se nasladi nad Nedimovom mukom.
A Nedim, vidjevši da je priklješten, ne nađe drugog izlaza nego da udari po kafama; šta je on tu njima smućkao, to bog dragi zna.
Kenan ne ispusti priliku da opomene Nedima da donese pepeljaru. Muderis, koji nikako nije uspijevao da se opusti, požuri da zapali cigaretu, nudeći i Kenana, što ovaj odbi rekavši kako ne puši.
„Pa malopre si puÅ¡io!“, najzad uskliknu Muderis, jer mu se reÄenica Äinila sasvim na mjestu i nije bilo opasnosti od provale.
„Pa jesam, puÅ¡io sam ti! I opet ću!“, drkenu Kenan da ga Äitava baÅ¡ta Äuje, a Muderis reÄe:
„E pa slobodno ti, kad god hoćeÅ¡!“, i tu se svi redom zasmijaÅ¡e, Kenan najviÅ¡e, a i Muderis je bio popriliÄno glasan jer je vjerovao kako je on taj koji je nasmijao publiku svojim reÄenicama, iako mu nije bilo baÅ¡ najjasnije Å¡ta je smijeÅ¡no.
I Nedim se smiješio, ali ne radi onoga što je i ostale nasmijalo, već zato što vidje kako se Kenan i Muderis napijaju kafe.
Sjedili su oni tu nekih dvadesetak minuta, za koje vrijeme Kenan nije prestajao da priÄa Muderisu o nekakvom partiju na koji će njih dvojica ići u petak, pa poslije mogu otići spavati kod njega jer mu stara ode kod nane, a Muderis, koji je želio pantalone, nije želio uvrijediti Kenana, pa je samo vikao: „Akobogda!“, iako mu je na umu bilo samo to kako da zgrabi obećano i ne vidi se viÅ¡e nikada u životu sa tim Äudnim uvrnutim Kenanom koji ga je neprestano zbunjivao.
Jedan automobil se zausatvi ispred bašte. Kenan neofirno pogleda i vidje dobro poznatog plavog golfa; to je bio njegov bivši, Salko, a, po svemu sudeći, koliko je Kenan uspio vidjeti, nije bio sam.
I nije bio. Iz golfa izađoše Salko i plavi Kemica kog Kenan organski nije podnosio, jer se ovaj motao oko Salke i dok su njih dvojica bili u vezi. Salko uđe u baštu ruku pod ruku s Kemicom i, ne obraćajući pažnje na Kenana, što ovoga jako zaboli u grudima, sjede za jedan sto, doduše malo udaljeniji.
VidjevÅ¡i dva muÅ¡karca gdje se drže za ruke, Muderis se zgranu i tiho reÄe: „Subhanalah!“, pa brže bolje stade razgledati i ostale ljude po kafani, i sa stravom utvrdi da su to sve muÅ¡ki. Obli Muderisa hladan znoj.
Za to vrijeme, Kenana je pekla takva vatra da se sav zacrvenio, kao paradajz. Ne mogavÅ¡i a da ne gleda Salku gdje pući usnice i neÅ¡to umilno razgovara sa Kemicom, on skroz prestade priÄati i uspuha se tako gnjevno da je za susjednim stolom neko prokomentarisao: „Gdje ima dima, ima i vatre.“, a Nedim, koji je sada likovao, požuri da dobaci glasno: „Bilo vatre ne bilo, Kemica se bogami snaÅ¡o!“ Kenan pogleda Nedima preko oka i poželi da ga zgazi autobus kad veÄeras krene kući u onu svoju vukojebinu.
Muderis se još više sjeba kad osjeti novu navalu hladnog znoja; ovaj put to nije bilo od muškaraca što se drže za ruke, već od kafe. Čuo je neke procese u stomaku, a onda ga probode kao da mu je neko nabio kolac u stomak, i on morade iz sve snage stegnuti dupe da ne dođe do katastrofe.
Taman kada je poÄeo zagledati ima li gdje kakva prazna flaÅ¡a da može otići u vece, Kenan, koji viÅ¡e nije mogao trpiti, ustade i reÄe: „Mudy! Idemo!“, i odmah gurnu stolicu tako bijesno da su se svi gosti naježili od Å¡kripe. Muderisu bi ofirno da kaže Å¡ta ga mori, pa tako ustade i s mukom poÄ‘e, moleći boga da Kenan negdje blizu živi, jer mu je baÅ¡ bilo prigustilo.
„Joj Å¡to ne mogu drolji!“, reÄe Kenan jednom poznaniku na odlasku, dovoljno glasno da ga Salko i Kemica Äuju. Salko se tada naže preko stola i poljubi Kemicu po francuski. Kenan prosikta psovku na raÄun Salkine familije i žurno se udalji, zgrabivÅ¡i Mudrisa za miÅ¡icu kao maloÄas. Muderis se ne trznu jer se bojao da se ne ublija usljed naglog pokreta, ali ne bi mu svejedno.
Kad zamakoÅ¡e za jedan ćoÅ¡ak, Kenan sam od sebe pusti Muderisa, pa ljutito prekrsti ruke i zagleda se nekud u prazno. Osjećao se strahovito poniženim, jer Salko je jedini frajer koji je njega prvi prevario i ostavio, i to tamo radi nekakvog Kemice, seljaÄine iz piÄke materine s kojim se Kenan jednom pokupio, a ovaj mu rekao: „Mogu ti dat samo preko 'tola.“
Muderis iznenada ÄuÄnu i viknu: „Joj!“
„Šta ti je!?“, upita nervozni Kenan.
„Joj, moram u vece!“
Kenan pomisli da je pravi Äas da se otarasi Muderisa, jer od njega svakako nema niÅ¡ta.
„Pa šta si konto? Kući?“
„Daleko mi je sad da idem kući. Gdje si ti?“
„Pa... Tu sam ja...“, poÄe Kenan neodreÄ‘eno.
„Mogu li ja kod tebe, molim te? Hitno mi je! A i da mi one pantole dadneš ako možeš...“
«Eto ti sad!», pomisli Kenan i kradom pogleda u Muderisa koji je cupkao u mjestu i preznojavao se. «A možda ipak...», reÄe on u sebi, ali ne nastavi misao, već samo nabaci nekakav tajnovit izraz lica i kaza:
«Dobro, hajmo onda do mene.»
Nije im bilo daleko, ali Muderisu se Äinilo kao vjeÄnost. Jednom se morade i zaustaviti kao bi malo ÄuÄnuo, jer je imao takav osjećaj da bi se na mjestu usrao samo da je napravio joÅ¡ jedan korak. Već je on u sebi proklinjao Å¡to ga Å¡ejtan navrati da se druži s nepoznatim, ali Äim bi se sjetio pantalona, odmah bi uÅ¡utio. Iako je imao maÄka u vreći, Muderis je bio uvjeren da su pomenute hlaÄe od skupog materijala i nekog, hajde da tako kažem, pomalo mangupskog kroja, i on je žarko želio da se pred Nurminom pojavi u njima joÅ¡ veÄeras.
Uđoše u zgradu i popeše se na treći sprat. Kenanove majke nije bilo u kući, što ovaj primi kao znak da i bog odobrava njegove namjere.
«Eh, tu ti je vece.», reÄe Kenan pokazujući na vrata, a Muderis poleti brže od konja, jedva nekako uspijevajući da izuje cipele. SjednuvÅ¡i na Å¡olju, on najzad opusti miÅ¡iće, a iz njega prokulja gusto kao nafta, od Äeg mu se javiÅ¡e vjerske misli o ljepotama dženneta.
Kenan nije slagao za pantalone. Uistinu ih je imao. To su bile nekakve stare sveÄane pantalone koje mu je dao komÅ¡ija da se sredi za maturu, a koje Kenan mimo toga niti jednom nije obukao. IzvadivÅ¡i ih iz ormara, on ih tresnu dva-tri puta da zbaci praÅ¡inu, pa ih prebaci preko stolice i na prstima se vrati da prisluÅ¡kuje Muderisa, nadajući se da bi ovaj zbog situacije u kojoj se nalazio mogao koju prostenjati.
Taman kad je naslonio svoje mesnato uho na vrata, ona nestadoÅ¡e pod njim, a ukaza se Muderis na Å¡olji koji se prepade dva puta viÅ¡e od Kenana i tako ustuknu da mu golotinja sijevnu, na Å¡to se Kenan obliza kao maÄak kad mu dadnu konzervu sardina.
Situacija krajnje nezgodna, ali Kenan se vladao s popriliÄnom kontrolom, Å¡to opet zbuni Muderisa i najzad ga natjera da uopÅ¡te razmiÅ¡lja otkud Kenan na vratima, već on upita:
«Keno, da ti nemaš neku flašu?»
Kenan, mrtav hladan, odgovori:
«Nemam, al' eto ti tuša.», i ne skloni se sa vrata.
«Ma vidim, al' reko ako ima flaša, naviko ja tako...»
«E, žao mi je, jebiga, stvaro nemam, stara bacila...», reÄe Kenan i nasloni se na Å¡tok prekrÅ¡tenih ruku.
OstadoÅ¡e par trenutaka nepomiÄni. Muderis poÄe da se crnjaÄi radi Kenanovg prisustva, ali ni rijeÄi da izusti, jer je osjećao nelagodu od tuÄ‘e kuće i nepoznatog Äovjeka.
«E, mogo bi se ja oprat na kadu...», najzad Muderis izusti, stidljiviji od seoske djevojke kad je zadirkuju za momka.
«Bujrum!», reÄe Keno i ne mrdnu s mjesta.
Vidi Muderis da je pošlo zlo i naopako. Pomislio je da možda samo zatvori vrata Kenanu pred nosom, ali odmah nađe da bi to bila drskost koja bi ga, najvjerovatnije, stajala pantalona. Vidi i Kenan da se Muderis crveni, ali misli se, kad je već pred majkom priznao, zašto sada da glumi neku kurtoaziju i ukloni se, a želja mu da gleda, pa stoji li stoji.
Jadni Muderis najzad ovako napravi: sjedeći navuÄe pantalone s prednje strane, da se bar najgore ne vidi, pa gole guzice, miÅ¡jim koracima, proÅ¡eta do kade i sjede na rub.
Bljesak Muderisove maljave guzice dejstvova na Kenana kao narkotik za sex; glava mu se napuni crvenom parom, na usta mu poÄ‘oÅ¡e bale. StavivÅ¡i ruku u džep, uÄini mu se da u njemu ima anakondu.
Muderis oprezno odvrnu vodu, bojeći se da pogleda u Kenana, pa uperi mlaz sebi u dupe i umalo ne skoÄi, jer je voda od tople najednom postala vrela.
«Čekaj da ti ja namjestim, malo je ta Äesma pokvarena...», reÄe Kenan i u dva lagana skoka, grandiozan kao baletan, doÄ‘e kraj Muderisa i stade namijeÅ¡tati Äesmu. Tako nagnut, on mogaÅ¡e vidjeti jedan Muderisov nag guz koji ga raspali kao vjetar vatru. ZadržavÅ¡i se preko svake mjere, najzad se izmaÄe i dopusti Muderisu da se zavrÅ¡i.
«Evo ti Äist peÅ¡kir!», kaza Kenan i pruži Muderisu mali bijeli peÅ¡kirić.
Muderis prihvati, obrisa se, pa brzo navuÄe, u jednom potezu, i gaÄe i hlaÄe, sav u goloj vodi. Tek tada on uspjede pogledati Kenanu u lice, a kad vidje ovoga gdje mu zuri u Å¡lic, onako zadihanog i zajapurenog, bogami se Muderis prepade i za glavu na ramenima.
«Eto, sad bi ja pošo...», kaza Muderis, riješen da se okane i pantola i svega, samo da bježi što dalje iz lude kuće.
Ali ako se on okanio, nije Kenan:
«Čekaj bolan, hodi da vidiš pantole!»
«Ma neka tebi, nek imaÅ¡ da moreÅ¡ obuć za Bajaram...», pokuÅ¡a Muderis da se izvuÄe.
«Ama kakav crni Bajram, eno sam ti ih pripremio već...»
I tako Muderis ostade da vidi pantalone. Dok je iÅ¡ao ispred Kenana prema sobi, uÄini mu se kao da je ovaj neÅ¡to rekao, neÅ¡to kao:
«Bajram je meni svaki dan dok je momaka....», ali kako ne bijaÅ¡e siguran, ne htjede ÄaÄkati meÄku.
Kenan uze pantalone i razvi ih pred Muderisom, na Å¡to se ovaj malo razoÄara jer su nogavice bile već dobro iskrzane, ali utjeÅ¡i se mislima da će ih svakako skratiti. ObrnuvÅ¡i ih dva-tri puta, Muderis se zahvali skruÅ¡eno i smota pantalone da mu ih je lakÅ¡e nositi, ali tu Kenan isprijeÄi svoju mlohavu ruku, kao da pozdavlja Hitlera, i reÄe:
«Stani bolan! Pa de probaj ih, da vidimo kako ti stoje.»
Muderis pomisli da je to sada već previÅ¡e, jer je mogao pretpostaviti da se Kenan neće skloniti dok se on bude skidao, ali, majka mu stara, zar sad da pokvari stvar, kada su pantalone skoro njegove? PokuÅ¡ao se izvući s par slabih rijeÄi, ali Kenan ga lako potuÄe rekavÅ¡i kako je on po zanimanju Å¡najder i kako će mu ga odmah saÅ¡iti, pa joÅ¡ i pokaza na singericu u uglu.
Kenan je slagao da je Å¡najder; pomraÄenog uma, opsjednut džinima, njemu poÄe da biva teÅ¡ko da se dalje kontorliÅ¡e; najradije bi se bacio na koljena i rekao: «Mudy, složi mi ga usta, odmah!», i u jednom trenutku mu je zaista malo falilo da to i uÄini, ali nekako se savlada pred mislima kako bi bilo glupo pokvariti situaciju.
Muderis se skide i otkri snažne noge obrasle riđim dlakama. Kenan ga pažljivo odmjeri, a kad dođe okom do gaća, fokusira se kao da gleda u najblistaviji dijamant na svijetu. Sreća da se Muderis brzo obukao, jer da nije, Kenan ne bi mogao garantovati da ga ne bi povuklo.
Muderis je izgledao, u najmanju ruku, kao kakav komiÄar, ili, ako viÅ¡e volite, reper. Nogavice su mu bile toliko duge da su mu pokrivale kompletne noge, a i dupe mu je doÅ¡lo kao u starinskih ÄakÅ¡ira, one Å¡to su imale prostora da se Äovjek valjda usere u njih ako mu prigusti.
«E, bogami su dobre!», pokuša Muderis u želji da što prije hvata maglu.
«Ma dobar je kurac, trebalo bi ih malo sredit!», odvali Kenan i stade da rasprema maÅ¡inu. «Deder, skini se!», naredi Muderisu, a kad ovaj bez rijeÄi posluÅ¡a, Kenan pomisli da će fasovati srÄani. ProkljuÄale krvi, on se stade tripovati da je Muderis njegov seksualni rob. Dok je buljio kao zaÄaran u muÅ¡karca koji se skida, u glavi mu se odigravaÅ¡e scene u kojima on, sav u latexu i lancima, nareÄ‘uje Muderisu da mu ga zavali bez kompromisa, a ovaj, budući rob, iste sekunde izvrÅ¡ava naredbu i zažaga mu ga posred Å¡upka iz sve snage, tako jako da se Kenan onesvijesti, al' mu nije žao.
Ostade Muderis u gaćicama, ali pustio koÅ¡ulju da mu visi, pa izgleda kao da je obukao minjak. Kenan se odmah preznoji, bojeći se makar i da pomisli Å¡ta bi bilo kad bi Muderis, nekim sluÄajem, imao neke dobre sandale s visokom petom na nogama.
Napola lud, usta punih bala, on stihijskim jezikom progovori:
«Moram da te izmjerim...»
Muderis se prestravi.
Kenan izvuÄe krojaÄki centimetar i poÄ‘e ka Muderisu korakom zombija. PrikljeÅ¡teni Muderis isturi nogu koliko je god mogao ispred sebe, misleći: «Bolje noga, nego neÅ¡to drugo...», i tako uÄini od nje kao da zaista stoji na nekoj visokoj Å¡tikli.
Kenana prevrnu; pade na koljena i stade prinositi onaj centimetar Muderisovoj nozi sa strahopoštovanjem svećenika koji prinosi žrtvu na oltar.
Muderis osjeti kao plastelin meke i hladne Kenanove prste na svojoj butini i zažmiri. Kenan mu obavi centimetrom nogu, pa praveći se da ne vidi dobro, približi glavu skroz da vidi kobajagi na kojem je broju, Äime dovede svoje uho tik do Muderisovih gaća, i to u onom dijelu gdje je, najvjerovatnije, poÄivao Muderisov penis, osim ako ga nije tjerao na stranu.
Obuzet šejtanom, Kenanu stadoše navirati razne ideje u glavu, sve gora do gore, sve bjesnija od bjesnije.
«Šta kaže...», trznu se Kenan i Å¡ibnu Muderisa jezikom po gaćama, brzo kao kobra. Muderis se trznu, odskoÄi i pade na krevet raskreÄenih nogu, skoro pa izbezumljen.
Tu Kenan uze mahati rukama i ibretiti se:
«Jao tebe, Mudy, kakve ti to sexy igrice pokušavaš, mislim stvarno, pitaš me nešto pa se tuda bacaš...»
Muderis se unezgodi na mrtvo ime pred pomisli da je on izazvao ovo Å¡to se maloÄas dogodilo.
«Nisam ništa reko, boga mi, eto boga mi!!!», zavapi on da se brani.
«Pa šta se bacaš tu na krevet i širiš noge, kao da nećeš da ti skratim pantalone, nego... Aaa, bože bože! Svašta!»
«Ma ne moraÅ¡ se muÄit oko pantalona!!!», dreknu Muderis i skoÄi raÅ¡irenih ruku, kao da se svaÄ‘a u saobraćaju.
«Čekaj malo, Mudy... Å ta ti, zapravo, želiÅ¡?», doÄeka ga Kenan kao na nož.
Muderis se naÄisto pogubi.
«Neću niÅ¡ta, neću niÅ¡ta! Nemoj se ti muÄit, dajder ti meni te pantole samo, ili ako tebi trebaju ne moraÅ¡, moram ja da idem sad, ne mogu bogami se viÅ¡e zadržavat, moram u tekiju!!!», izbrblja se kao lud Äovjek.
Kenan osjeti da je u prednosti, pa zauze hladnokrvan stav i reÄe:
«Daj bogati, ako sam ti obećo, ima da ti i dam! Ja sam davo i nepoznatim, i strancima, i unproforcima, i nema kome nisam davo, a kamoli tebi da ne dam, koji si tako dobar...»
Muderisu se uÄini da je Kenan promrmljao joÅ¡ i:
«Dobar, dobar, treba te jebat da se razmnožavaÅ¡!», ali kako nije dobro Äuo, nije želio da se dalje upuÅ¡ta u to.
Kenan opet uze centimetar i stade da mu razmjerava po nogama, ali ovaj put bez prljavih poteza, jer se i on uplaÅ¡io da bi Muderis mogao pobjeći, i to baÅ¡ sada kad je Kenan poÄeo vjerovati da bi tu možda i moglo biti neÄega, ako niÅ¡ta na foru.
S druge strane, Muderisov mozak je radio dvjesto na sat; bojao se Äak i da pomisli kako je upao u Å¡ejtansko kolo, i to s onom vrstom koju treba istrijebiti, ili bar protjerati, ali sve je upućivalo upravo na to. PreplaÅ¡eniji od miÅ¡a, on uze razgledati Kenanovu sobu, ali ne otkri u njoj nikakvo pedersko znamenje... A tada ga uhvati prava panika: pa on i ne zna kako izgleda pederska soba!
I upravo u tom trenutku Kenan mu razape centimetar preko gaća, otkrivajući palcem sve veće brojke, što ga je, izgleda, bacalo u trans, jer je kod broja trideset ispustio glas kao da umire.
Muderis skoÄi i viknu:
«Bježi otale, šejtane jedan!»
«Ali...», poÄe Kenan nevino.
«Bježi otale kad kažem!», reÄe Muderis, već sasvim spreman da se bije.
«Daj ÄovjeÄe, opusti se, pa moram ti uzet mjeru...»
«Odmakni se otale kad kažem!», ponovo će Muderis, stegnut kao da je u ledenoj vodi.
Kenan osjeti kako se stvar osipa. Gledao je u Muderisa kako u gaćama stoji na njegovom krevetu, stegnutih Äeljusti i pesnica, i žalostio se pred zakljuÄkom kog ga je bilo strah pretvoriti u rijeÄi: nema niÅ¡ta od primanja!
«Mudy...», reÄe Kenan, tek da neÅ¡to kaže.
«Bježi otale, sihirbazu jedan!», zagrmi Muderis, koji je, dok je trajala maloprijaÅ¡nja tiÅ¡ina, prouÄio koju i na taj naÄin se ohrabrio.
Kenana obuze onaj stahoviti bijesni jad zbog kog kockari dobivaju tarabe po kockarnicama jer ubace pivu u rulet ili bubnu nogom u aparat. OÄajan, on izgubi dosta od uma i razuma; gotovo na ivici plaÄa, malo je falilo da zakmeÄi: «Muderise, bogati me zguzi, sadaka je!», ali Muderis ponovi joÅ¡ jednom: «ČujeÅ¡ li ti mene!? Bježi otale!»
Ne mogavši da smisli išta bolje, Kenan podiže obje ruke u zrak kao da se predaje.
A onda, sasvim iznenada, reÄe:
«Uh, spotakoh se!», i pade ustima Muderisu na kurac.
Muderis skoÄi kao ofuren, dograbi sa police jednu teÅ¡ku keramiÄku ćasu, i zveknu njome Kenana po glavi, tako jako da je ćasa otiÅ¡la u sto hiljada komada. Potom skoÄi sa kreveta kao planinski jarac, dograbi svoje hlaÄe, dograbi i one druge, i uhvati se noge tako furiozno da je oborio sve pored Äega je proÅ¡ao i joÅ¡ jedno dva-tri rekorda.
Na stubištu Muderis sreće Kenanovu majku, a majka vrisne, jer Muderis je u gaćama.
«Mrš kurvo, jebem ti djete!», odvali Muderis najzad, a leže mu k'o budali šamar, pa zduši niz stubište brži od metka.
Prestravljena majka pohita u stan, jer Å¡esto Äulo joj je govorilo da je Kenan na neki naÄin umijeÅ¡an u sve ovo, a kad ga vidje krvavog i u nesvijesti, ona i sama u nesvijes'.
Kada se Kenan probudio, osjećao je da mu je glava velika kao globus. Pored njega je sjedila majka na stolici i plakala.
«E, Kenane, sine moj, jel tebi majka lijepo rekla... Od kurca ti selameta nema!»
A Kenan, koji je premotavao film u glavi, reÄe:
«Nemoj me sad, majka, bogati jebavat, nego ako možeÅ¡ dodaj mi onaj bijeli peÅ¡kirić iz banje, vidjećeÅ¡ ga na maÅ¡ini, da ga privijem na Äelo, ubi me glava...»
KRAJ
Login
Register
FAQ
Search
Ponekad, pred spavanje Äitam sebi priÄe za laku noć, mama je to davno prestala da radi. Zaboravih spomenuti da sam sebe nauÄio da sviram gitaru, trebalo mi je mnogo strpljenja. Desi se nekada da se malo naljutim na sebe. Recimo ako sebe napravim budalom ili se, npr. uflekam. Ali, ja shvatam da to nije namjerno tako da se vrlo brzo odljutim od sebe i to je najbitnije. Uostalom, kakvo bi to prijateljstvo bilo da nema malo i svaÄ‘e?
