Rock Planet

dabogda prsla napoprijeko, pala niz stepenice zubima zakačila gelender i lobanju raspolovila. djetetu joj ko meni bilo.

kaće taj agnostik da se istresem malo

nemam baš taj stav prema svojoj šefici ali ponekad poželim pištolj u rukama, da pucam oko sebe i da si na kraju oduzmem život. Zadnja dva mjeseca često ovo poželim.

E moj Igore..pa ovdje 80 posto ljudi nije niš teže od kašike u životu diglo, a ti očekuješ da ti pričaju o poslovnim nedaćama...

Ja sam od par dosadašnjih poslodavaca imala dva idiota par excellence. Prva je direktorica jednog sarajevskog festivala, iskompleksirana kuja s krizom srednjih godina, a drugi je jedan magarac koji u životu nije pročitao više od dvije knjige, također iskompleksiran jer nije uspio završiti faks (mada je pokušao na tri različita), dok su mu svi radnici bili fakultetski obrazovani. . Uz to, homofob i prilična kukavica.

Od ove prve dobih otkaz, a ovom drugom sam dala otkaz, ali kako god ..to su mi dva najsretnija dana u životu.

meni je mog dobrog šefa mijenjo nakav budalaš dok je ovaj bio na moru. nije da sam ga mrzio, al nisam mogo da vjerujem kakva je budala, špijuniro me sa cvikama i šeširom, ja mu mašem, on se pravi da me ne vidi, i poslije dođe i sjedne pored mene, kao tek sad stigo.


jedini put kad je došo po pazar, što mu je i bio poso, reko je: šuti, nacugan sam!

valjda klocu zafalilo para za cugu, hehe

uh kakva je kod mene sefica bila, svi se lozili na nju

nazalost ostala je u drugom stanju i svima nam slomila srce

ja sam mrzila samo jednu :s kurvu nabrijanu katolkinju koja je pred hrpom ljudi od kojih su mi neki predavali da faksu insinuirala da ja uveče u sobu kod jednog profesora nejdem sređivat fotodokumentaciju neg se kresat šnjin

ja za razliku otog super Å¡efujem

jesam to ja jedini imo' srecu da mi svi sefovi budu raja...