|
Evo isjeÄka iz novog magacina koji će bit iza nove godine. Zvaće se "SVRÅ ILO SE NA PIJACI"
SVRÅ ILO SE NA PIJACI (isjeÄak):
Dade mi znak da stanem kraj jednog zida. Onda izvuÄe par cigala iz njega, proviri kroz rupu, pa, pokazavÅ¡i mi prstom da Å¡utim, pozva me da gledam.
Od prizora koji vidjeh podiđe me jeza.
Jedan mali miÅ¡, skroz skroz malen, je sjedio za malim stolom, oÄigledno izraÄ‘enim posebno za njega, i zurio nekuda u nebesa, a iza leÄ‘a njegovih stoji maÄka i gleda ga! Stegoh Å¡ake i obraze, a duÅ¡u mi prodrmusa strepnja pred onim Å¡to će se desiti.
MaÄka je bila prokleto blizu, a on jadan, tako miran i spokojan, niÅ¡ta ne konta.
Htjedoh da viknem da ga upozorim, ali podrumaÅ¡ me munu u rebra i dade mi znak da se smirim. OdluÄio sam da ga posluÅ¡am. Koliko god da mi je bilo jezivo gledati, jedan dio mene je priželjkivao upravo to.
MiÅ¡ić je tada dohvatio odnekud majuÅ¡ne cigare i zapuÅ¡io na jednu. PodrumaÅ¡ mi je dao onu napravu sa kojim se bulji u dijamante i ostalo drago kamenje, tako da sam sada mogao uoÄiti i razikovati sitnice koje su bile razbacane na stolu. Prvo, tu je bila jedna mala pepeljarica, puna mikroÄikova. Onda bokalÄić sa rakijom i pored njega ÄaÅ¡ica maleÅ¡na kao kakva bakterijica, a ono Å¡to me je najviÅ¡e iznenadilo bila je skroz majuÅ¡na obiÄna drinica i žuti upaljaÄić od pola marke na njoj.
Prebacio sam okular na lice miÅ¡a. Nema sumnje, taj je bio baraba svoje vrste. Od svih izraza lica koji su se smijeÅ¡ali na toj majuÅ¡noj faci, jedino se pijanstvo dobro raspoznavalo. Iako sam znao da je miÅ¡ jeben, svejedno mi ga je bilo žao. MaÄka je izgledala kao da će svaki Äas skoÄiti i progutati ga.
MeÄ‘utim, iznenaÄ‘enjima nikad kraja. Umjesto skoka i bezobzirne dekapitacije, maÄka progovori, doduÅ¡e drskim i iznerviranim glasom:
„Po ceo božiji dan kuvam dok se ti opijaš!!! Dokle misliš tako!?!?“
Miš je odbio dim i uzdahnuo.
„Kuvam, kuvam i samo kuvam! Šta sam ti ja, kuvarica!?“
Miš gucnu ljutu.
„Kuvam jaja. Kuvam patišpanj. Kuvam kupus kalju. Dok se gospodin opija, ja KUVAM!!!“
Situacija postade veoma napeta.
„Jesi li gluv!? SluÅ¡aÅ¡ li ti mene uopÅ¡te!? Jel treba da ti viÄem u uvo!? Jel to treba!?“
Miš se malo nakašljucnu.
„E pa više nećeš!!! Ja od danas prestajem da kuvam, a ti jedi suvo! Ovo testo što sam sada zakuvala je poslednje što ću ikada skuvati u ovoj buvari!“
MiÅ¡ je i dalje furao svoj fazon, pa je maÄka, oÄigledno van sebe od bijesa, stala joÅ¡ jaÄe da se dernja:
„ZABOLE TEBE UVO ŠTO JA VIČEM!!!“
MiÅ¡ se poÄeÅ¡a po uhu umjeto odgovora. MaÄka naÄisto popizdi. Dohvatila je bokalÄić sa stola i zafrljacila ga od zid. OtiÅ¡ao je u paramparÄad.
MiÅ¡ poskoÄi sa stolice. Sada je on bio taj koji je van sebe.
„ŠUTIIII!!! ŠUTI JEBO TE BOG, ŠUTI!!!“
Dohvatio je svoju pepeljaricu i energiÄno je razbio od zid da potvrdi svoju ljutnju.
MaÄka se sva nakostrijeÅ¡ila, a on je stajao naroguÅ¡en.
"Kurvo! Samo znaš da se dereš! Po ceo dan se dereš! Dal si ti normalna!?", razvikao se.
"Kao prvo ja se ne derem, ja viÄem..."
"Viknem ti ga!"
"...a kao drugo, baš bih volela tebe da vidim kako bi se ponašao da po ceo bogovetni dan samo kuvaš!!!"
"Kako te nije stid da pominješ toliko jebeno kuvanje!? Od kako si se navadila da skidaš kuvarice sa interneta, nisi ništa pošteno skuvala!!! Ni pasulj ne umeš da skuvaš kao žena!!! Sve same mirođije! Mirođije i govna!!! I da, ješću suvo radije, nego ono što ti skuvaš ako baš želiš da znaš!!!"
Onda miÅ¡ić napravi par koraka prema ormaru i reÄe:
"I suvo ću da jedem negde drugo... Odlazim, ne želim više da delim sa tobom ovaj jebeni razjebani život!!!"
Izvadio je mali koferÄić i stao da trpa svoje sićuÅ¡ne prnjice – par malenih bijelih gaća, flekavu potkoÅ¡uljicu, male soknice, džemperÄić zelene boje, sitni jeans i joÅ¡ neke stvarÄice.
Situacija se promijeni. MaÄka se prestade kostrijeÅ¡iti i sada je Å¡uteći gledala u maliÅ¡ana kako se ljutito pakuje. Izgledao je ozbiljan u svojoj namjeri. Dok je ubacivao mali pribor za brijanje, gunÄ‘ajući je spominjao suvu i kuvanu hranu.
MaÄkino lice dobi zabrinut izraz.
„Gde si poÅ¡ao sa tim stvarima?“, reÄe ona.
„Idem u pizdu lepe materine.“, odbrusi joj miš.
Gledala ga je Å¡utke dok je oblaÄio malu teksas jaknicu. Pripalio je joÅ¡ jednu drinicu, otpuhnuo dim, rekao: „Zbogom luda ženo!“, i razgulio pravo preko vrata.
MaÄka je gledala za njim, a u oku joj se zacakli suza. Ne izdrža dugo; ne proÄ‘e ni petnaest sekundi, a već je trÄala i derala se:
„Mile! Mile, vrati se! Mile šalila sam se! Samo sam se šalila!“
Izletila je za njim. ÄŒuo sam je kako viÄe u hodniku. Onda su se oboje vratili. Ona je plakala noseći mu kofer i ljubeći ga, a on je i dalje držao facu ljutom, ali vdijelo se da je nasilu.
„Šalila sam se Mile! Sve je to glupa šala! Kuvaću ti šta poželiš i kako poželiš! Suvo ako poželiš, biće suvo!“
MiÅ¡ić se, oÄito, borio da se ne nasmijeÅ¡i.
„Noge ću ti miti, pa tu vodu piti!“, maÄka nastavi, sva uplakana.
Onda poÄeÅ¡e da se ljube. Iako je razlika u veliÄini njihovih gubica bila ogromna, Äinili su to sa puno žara. MiÅ¡ić izusti: „DoÄ‘i ovamo!“, i povede je za Å¡apu do svog stolića. On se izvera na njega i izvadi kituljak malen kako zrno riže. Navalio je da joj ga stavi usta. Ubrzo maÄka popusti, pa ÄuÄnu, zinu i isplazi jezik.
PoÄeo je da joj ga trlja o brk, a onda i da joj ga tura usta. MaÄka poÄe da prede. A ja ostadoh zgranut. MiÅ¡ić je Äinio to vatreno. Prava puÅ¡-puÅ¡ agresijica. Govorio je: „Da vidim kako ćeÅ¡ ovo da skuvaÅ¡!“ i „A suv kurac bi i sama jela, a?“
Sjetih se onih drevnih stihova:
Mala riba – pljuckavica
Malen kurac – kukavica
Igrali su svoju igru joÅ¡ neko vrijeme, a onda miÅ¡ić reÄe:
„Hoćeš da te tucam?“
„Hoću Mile, tucaj me...“, mazno će maÄka.
„Kako ćeš da te tucam?“
„Tucaj me kako sam i zaslužila – brutalno i siledžijski! Kazni me Mile, daj mi taj tvoj ogromni ÄeliÄni kurac u dupe!“
Moram priznati da sam se tu zakocenuo.
Nisam viÅ¡e želio to da gledam. Okrenuh se ka svom podrumaÅ¡u i dadoh mu znak da idemo, te tako i ostavismo ovaj neobiÄni par da rijeÅ¡i svoj problem kako zna i umije.
|
Login
Register
FAQ
Search
Sudeci po macki, izgleda je riza bila "dugo zrno" 
