Ja, DIJETE
Posted: 10. 09. 2007. 18:10Ne, ne, ovo sto ce uslijedit nije za art cornera... Vise od godinu dana mi vriste ove slike u glavi, kao da sam kriva. TV prica koju sam napravila nakon posjete toj romskoj porodici ni upola nije prikazala agoniju tog djecaka, mozda i bi da su mi dopustili da emitujem samo slike bez ikakvog kenjanja u pozadini. Ma, nema nade da tu bol, to lice, oci opise ni ova pricica, al' ipak evo je... THINK ABOUT IT, THAT'S NOT UNTRUE!!! (za prosjecnog metalca), ljudi smo...
Zovem se Samir. Ne znam koliko sam star. Moj babo je Cigan, mama nije. Imam brata i dvije sestre i joÅ¡ jednog polubrata iz maminog prvog braka, ali nikad nije doÅ¡ao da me obiÄ‘e. Starija sestra mi sve priÄa, Äesto poÄne plakati i kaže da je ja jedini znam sluÅ¡ati. Jednom mi je priznala da nas van sela zovu kopilad, jer babo i mama nisu vjenÄani. Mama je odavno prestala jesti dok me hrani, od tada je jako smrÅ¡ala. Svi u selu misle da je luda, Äak i moji braća i sestre, ali ja znam da nije. To po selu priÄa moj babo, dere se i u kući : Luda kuÄko! Kurvo! Pada ona u nesvjest, plaÄe, dere se, piÄa sama sa sobom, puno spava, leži i gleda u prazno, ali nije luda. Nije, jer se brine o meni kao i uvijek. Babo je druga priÄa. Debeo je, rumen u licu, voli da popije, tuÄe mamu i hvata Ciganke bez Äovjeka po selu za guzicu. Ne sjećam se kad mi je posljednji put priÅ¡ao, Äak mi viÅ¡e ne kupuje ni one male Äokoladice ili smoki. Živimo u jednoj kući na gornjem spratu. Kuća je zidana, ali je u njoj ledeno zimi, kao sad. U naÅ¡u kuću bijeli ljudi ne ulaze, Äak ni Cigani. Ja znam da je to zbog smrada, prljavÅ¡tine, miÅ¡eva i buba. Meni miris naÅ¡e kuće ne smrdi, ali sam se osjećao mnogo bolje kad me je mama jednom odvela kod stare Ciganke u selo. Njena je kuća bila Äista i mirisala je na deterdžent, a stara Ciganka mi je dala da se valjam po njenom kauÄu. Babo je nezaposlen, ali uvijek ima para od nekud, bar tako mama kaže. Mama isto ne radi, brine se o nama i o kući.
Ja sam bolestan od roÄ‘enja. Ne znam od koje bolesti. Ne zna ni mama. Eno je sad pokazuje onoj ženi sa televizije neke papire koje su doktori napisali kad su nas otpustili iz bolnice poslije poroda. Mama mi je jednom pokazala te papire, nije znala da mi proÄita kako se zove moja bolest jer je bilo napisano na nekom stranom jeziku. Ali, znam da je pisalo puno toga. Papire mi je pokazala kad mi je priznala da mi se stanje pogorÅ¡alo jer me nije vodila na kontrole od roÄ‘enja. Oprostio sam joj jer su me njene suze molile, znam ja da bi ona mene vodila da me doktori izlijeÄe da je imala para. Žena sa televizije neÅ¡to govori mojoj mami, a ona plaÄe, sliježe ramenima kao da se pravda. Lice joj izgleda kao kada je babo optužuje da je ona kriva zato Å¡to sam ja ovakav roÄ‘en. Nakaza, Äuo sam babu jednom da je to rekao mojoj mami, a ona je zalupila vratima tada i ugrizla ga za ruku. LeÄ‘a me sve viÅ¡e bole, a i noge koje me prije nisu boljele. Mama tvrdi komÅ¡inicama da ja ne osjećam bol jer sam oduzet od struka na dole, Å¡to nije taÄno. Laže, zato Å¡to ne bi bilo prvi put da joj Ciganke u selu kažu da je loÅ¡a majka. Zna ona da mene boli, vidi da sam okrnjio sve zube kad trljam vilicom. Noge ne mogu nikako pokrenuti. Stalno su ispružene, a stopala su okrenuta skroz unutra. Glava mi je malo veća nego Å¡to je to kod druge djece, možda zbog toga ne mogu da priÄam i da piÅ¡em iako mi mama stalno pokazuje. Jedino mama i starija sestra znaju da ja sve razumijem, sve znam Å¡ta mi govore. Ostali misle da sam tupav, pa mi se uvijek ulaguju, tepaju kao malom djetetu. I ova žena sa televizije je to uradila, ali nije dugo. Pomogla je mami da me smjesti u kolica zato Å¡to moraju da me snimaju. Mama me, prije toga, okupala na brzinu jer sam dobio proljev i obukla mi najljepÅ¡i dux i farmerke. Sad me puno boli i kiÄma i noge jer su mi kolica uska, pa me jako žuljaju. Kolica sam dobio od nekih HolanÄ‘ana prije Äetiri godine. Ponekad jedna žena od tamo Å¡alje mami pare za moje lijeÄenje, ali ih mama Äuva i troÅ¡i polako jer joj babo ne daje dovoljno da se prehranimo. Ta žena je dolazila u selo, ali nikad nije uÅ¡la u naÅ¡u kuću da me obiÄ‘e.
Žena sa televizije nagovara mamu da sutra ode do Tuzle i otvori nekakav raÄun da dobri ljudi mogu uplaćivati pare za moje lijeÄenje. TjeÅ¡i mamu da možda postoji nada da prohodam i da nauÄim da priÄam ili da mi bar kupe nova kolica da mogu izlaziti napolje. Ne zna ta žena da mama ne smije otići do Tuzle jer bi je babo poslije toga žestoko istukao, a mama neće da joj kaže, stid je. Moja je mama ponosna i tvrdoglava žena, to joj babo uvijek kaže. Ja sam puno sliÄan mojoj mami, ponosniji sam od nje. Ne zna ni ona ni ova žena sa televizije da ja svaki dan zatvorim oÄi, izaÄ‘em napolje na nogama, ne vuÄem se na rukama kao sad, i igram se sa komÅ¡ijinim konjem i jarićima. Zato uvijek sjedim pored prozora i ne trebaju mi nova kolica.
Zovem se Samir. Ne znam koliko sam star. Moj babo je Cigan, mama nije. Imam brata i dvije sestre i joÅ¡ jednog polubrata iz maminog prvog braka, ali nikad nije doÅ¡ao da me obiÄ‘e. Starija sestra mi sve priÄa, Äesto poÄne plakati i kaže da je ja jedini znam sluÅ¡ati. Jednom mi je priznala da nas van sela zovu kopilad, jer babo i mama nisu vjenÄani. Mama je odavno prestala jesti dok me hrani, od tada je jako smrÅ¡ala. Svi u selu misle da je luda, Äak i moji braća i sestre, ali ja znam da nije. To po selu priÄa moj babo, dere se i u kući : Luda kuÄko! Kurvo! Pada ona u nesvjest, plaÄe, dere se, piÄa sama sa sobom, puno spava, leži i gleda u prazno, ali nije luda. Nije, jer se brine o meni kao i uvijek. Babo je druga priÄa. Debeo je, rumen u licu, voli da popije, tuÄe mamu i hvata Ciganke bez Äovjeka po selu za guzicu. Ne sjećam se kad mi je posljednji put priÅ¡ao, Äak mi viÅ¡e ne kupuje ni one male Äokoladice ili smoki. Živimo u jednoj kući na gornjem spratu. Kuća je zidana, ali je u njoj ledeno zimi, kao sad. U naÅ¡u kuću bijeli ljudi ne ulaze, Äak ni Cigani. Ja znam da je to zbog smrada, prljavÅ¡tine, miÅ¡eva i buba. Meni miris naÅ¡e kuće ne smrdi, ali sam se osjećao mnogo bolje kad me je mama jednom odvela kod stare Ciganke u selo. Njena je kuća bila Äista i mirisala je na deterdžent, a stara Ciganka mi je dala da se valjam po njenom kauÄu. Babo je nezaposlen, ali uvijek ima para od nekud, bar tako mama kaže. Mama isto ne radi, brine se o nama i o kući.
Ja sam bolestan od roÄ‘enja. Ne znam od koje bolesti. Ne zna ni mama. Eno je sad pokazuje onoj ženi sa televizije neke papire koje su doktori napisali kad su nas otpustili iz bolnice poslije poroda. Mama mi je jednom pokazala te papire, nije znala da mi proÄita kako se zove moja bolest jer je bilo napisano na nekom stranom jeziku. Ali, znam da je pisalo puno toga. Papire mi je pokazala kad mi je priznala da mi se stanje pogorÅ¡alo jer me nije vodila na kontrole od roÄ‘enja. Oprostio sam joj jer su me njene suze molile, znam ja da bi ona mene vodila da me doktori izlijeÄe da je imala para. Žena sa televizije neÅ¡to govori mojoj mami, a ona plaÄe, sliježe ramenima kao da se pravda. Lice joj izgleda kao kada je babo optužuje da je ona kriva zato Å¡to sam ja ovakav roÄ‘en. Nakaza, Äuo sam babu jednom da je to rekao mojoj mami, a ona je zalupila vratima tada i ugrizla ga za ruku. LeÄ‘a me sve viÅ¡e bole, a i noge koje me prije nisu boljele. Mama tvrdi komÅ¡inicama da ja ne osjećam bol jer sam oduzet od struka na dole, Å¡to nije taÄno. Laže, zato Å¡to ne bi bilo prvi put da joj Ciganke u selu kažu da je loÅ¡a majka. Zna ona da mene boli, vidi da sam okrnjio sve zube kad trljam vilicom. Noge ne mogu nikako pokrenuti. Stalno su ispružene, a stopala su okrenuta skroz unutra. Glava mi je malo veća nego Å¡to je to kod druge djece, možda zbog toga ne mogu da priÄam i da piÅ¡em iako mi mama stalno pokazuje. Jedino mama i starija sestra znaju da ja sve razumijem, sve znam Å¡ta mi govore. Ostali misle da sam tupav, pa mi se uvijek ulaguju, tepaju kao malom djetetu. I ova žena sa televizije je to uradila, ali nije dugo. Pomogla je mami da me smjesti u kolica zato Å¡to moraju da me snimaju. Mama me, prije toga, okupala na brzinu jer sam dobio proljev i obukla mi najljepÅ¡i dux i farmerke. Sad me puno boli i kiÄma i noge jer su mi kolica uska, pa me jako žuljaju. Kolica sam dobio od nekih HolanÄ‘ana prije Äetiri godine. Ponekad jedna žena od tamo Å¡alje mami pare za moje lijeÄenje, ali ih mama Äuva i troÅ¡i polako jer joj babo ne daje dovoljno da se prehranimo. Ta žena je dolazila u selo, ali nikad nije uÅ¡la u naÅ¡u kuću da me obiÄ‘e.
Žena sa televizije nagovara mamu da sutra ode do Tuzle i otvori nekakav raÄun da dobri ljudi mogu uplaćivati pare za moje lijeÄenje. TjeÅ¡i mamu da možda postoji nada da prohodam i da nauÄim da priÄam ili da mi bar kupe nova kolica da mogu izlaziti napolje. Ne zna ta žena da mama ne smije otići do Tuzle jer bi je babo poslije toga žestoko istukao, a mama neće da joj kaže, stid je. Moja je mama ponosna i tvrdoglava žena, to joj babo uvijek kaže. Ja sam puno sliÄan mojoj mami, ponosniji sam od nje. Ne zna ni ona ni ova žena sa televizije da ja svaki dan zatvorim oÄi, izaÄ‘em napolje na nogama, ne vuÄem se na rukama kao sad, i igram se sa komÅ¡ijinim konjem i jarićima. Zato uvijek sjedim pored prozora i ne trebaju mi nova kolica.
