|
Eh vako.
Ja nisam bio u najboljem pishicko-emotivnom stanju (doduse, nisam to nikako vec zadnjih pet godina al manje bitno) zadnjih par mjeseci. Dosta moje raje ovdje u zadnjoj godini je zestoko eksperimentisalo sa razlicitim teskim gudrama. Jos su nam ostali meskal, eter i par stvarcica. SVE ostalo nam je proslo kroz ruke, od Ketamina, Kodeina, preko Rohipnola, Gljiva, Koke, pa sve do efedrina, metadrina i ostalih kuraca. U besramnom pokusaju emulacije Huntera S. Thompsona neki ce reci... ali kad krenete tim putem to je jedini logican ishod.
Glorifikacija teskih droga je po meni normalna pojava. Previse demonizirane supstance od strane danasnjeg hipokriticarskog drustva logicno postaju kljuc nekih drugih nivoa svjesnosti buntovnoj djeci i slicnim slucajevima. Imajuci u vidu da sam jedan od onih koji su sve svoje greske u zivotu napravili sa pivom u ruci, nikad nisam nit cu nesto specificno voljeti alkohol. Ja i trava smo konsekventno, sasvim druga prica.
Moje prvo iskustvo sa hemijom je bilo pubertetsko i nekonsekventno (Artan, Rohipnol). Nakon toga su naisle bobe koje zaista nikad vise ne bih zelio probati, radje bih imo gripu 7 dana, bolji djir, tiltanje slike, motoricka narusenost i hipertenzija su susta suprotnost mog "blazenog stanja". Dugo sam se opirao i koki i horsu koje su moji haveri besramno tamanili kad god bi naisla prilika. Sve dok...
U medjuvremenu sam probao i opium koji mi se isto tako nije nesto specijalno dojmio. Valjda je taj hors trebao biti bolji. Pocelo je sa smrkanjem "braon secera" koji je jedina varijanta nama dostupna. Onda se preslo na "jurenje zmaja" iliti folija, slamka i upaljac trik.
Naravno sve je to bilo udure ali neminovno je da u istrazivanju neke gudre pokusate da je dovedete do finalnog zakljucka. And there comes the needle... Jasno mi je zasto neki vole heroin. Zasto ga neki velicaju do nebesa. A opet, jos mi je jasnije zasto je u listi Crowley-evih opijata Hors na samom dnu odmah ispod alkohola. Vidite, Heroin, kao i srodne supstance Morfij i Opium je suptilan opijat, ne osjeti se, euforija horsa se manifestira samo intravenoznim ubrizgavanjem, i u tom slucaju, prije bih rekao da je to neko "totalno ukidanje" nego bilo kakva "euforija". Heroin je u biti sve ono sto je alkohol u narodnim poslovicama a nije uistinu. Na horsu sve postaje bezivotno, nebitno, sama egzistencija postaje toliko dubiozno iskustvo da vas ne treba cuditi ni malo ona narodna o horsasima koji leze u svojim govnima. Kakve god emocije imali, hors ce ih ukinuti. Blazeno stanje, al samo ako ZAISTA imate nepremostive probleme ili ne znate gledati na svjetliju stranu. Prvi cu reci da se u idealu nalazim u takvom opisu. Po teoriji koju sam predstavljam po svemu sam prvi kandidat za vjecitog horsasa, ali...U bilo kojem slucaju, jedan "hit" niz iglicu je u najbolju ruku sve ono sto je pijanka do jutra, samo bez glavobolja, povracanja, vrtoglavice i bezrazlozne, ofirajuce spike, te bez mahmurluka poslije. No dok je alkohol varljiv, dok umjesto da vam tugu ukine, alkohol vas moze bacit i u tesku depresiju. Hors nece...
Ali tu dolazimo do mog zakljucka i primarnog razloga zasto nisam vise nikad ni pomislio o horsu, pa ni o ostalim gudrama koje sam probao, nakon prve serije pokusa. Kao i alkohol, hors je jama, cilj, a ne sredstvo. Stavljajuci na stranu da su meni i mojoj blizoj okolini u zadnjih par mjeseci sve gudre cilj vise nego sredstvo, hors sam po sebi, po svojem ophodjenju, definisenje ciljeve. Kao i alkohol, ima sposobnost da od vas napravi nesto sasvim drugo samo u drugacijem smislu. Neukom papku kao meni cesto bude tesko pretvoriti esenciju tog narkomanskog delirijuma u rjeci ali opisno...
Prvo nastupa lagana odsutnost, postepeno se pretvarajuci u skoro bestezinsko stanje. Ako ste "bad tripper" ili olako receno papak nedostatak osjetnosti opijata ce vas izludjet dok ne skrsite sve sto vam stoji pred rukom (vazi samo za konzumaciju neintravenoznog tipa), a i onda mozda ne dodjete do zeljenog ili ocekivanog rezultata. Opet, u opustenosti heroin se ne moze osjetiti. Samo spric to moze docarati nazalost, ai u tom slucaju, to ce biti samo kompletna cerebralna paraliza. Negdje u pola sata od konzumacije nastupa tipicno alkoholicarski tersluk te generalna nezainteresiranost samo sto horsas nije ni pet posto tako lako nadrazljiv koliko alkoholicar. Halucinacija, kao sto svi znate, nema. Osjecaja srece, zadovoljstva i ostalih stonerskih afiniteta, nigdje na mapi. Indiferentnost je tu, ali kad platis tesku lovu da se jednu noc regalno ukines, indiferentnost nije ni blizu dovoljna.
Heroin kao i alkohol proizvodi rupe u pamcenju samo daleko drasticnije. Kao i alkos, horsas ne osjeti da je omamljen, te ce konstantno misliti da je u totalnoj normali. Dok alkos ponekad poklekne i osjeti vrtoglavicu te se sjeti svojeg stanja, razum je kompletno unisten kod horsasa.
Puno je rock fabula napisano o konzumerizmu. Jos vise o samim narkoticima i njihovom "poboljsavanju" osjecaja pri konzumaciji bilo cega, hrane, pica, umjetnosti ili zabave. Govna i laz. Idealna muzika za horsasa je tisina, idealan film je crn ekran, idealan seks je drkanje, idealna hrana ili pice su jos vise horsa. Horsasu nije ni do cega. I sve nas to dovodi do one najruznije strane ove preskupe i mitoloske supstance. OVISNOST.
Iako nisam ubacio dovoljno djubra u svoje tjelo da bih postao iole psihicki a kamoli fizicki ovisnik u bilo kojem smislu (moja iskrena procjena je nekih 5 do 6 grama u toku 3 dana, od toga jedva pola grama intravenozno), zdravstvene poslijedice su bolno ocite, pogotovo kad ponestane trave. Radikalne smjene brutalno tvrde stolice, ko da tjerate buzdovan kroz supak i kompletne tecnosti, prehlada, nos koji neprestano curi, malaksavost, glavobolje...sve je tu djuture. Fala dragom sejtanu pa me ne natjera dalje. Kakav bi tek onda bio. Iako vrlo dobro znam da bi samo jedna ciza sve to ukinula, radje cu preboljet. Nista nije tako gadno kao ukus te hemikalije u sinusima. Sad kad bi neko skonto caj od opiuma meni bude zlo od mirisa.
Strah da ti se nesto moze svidjet je jebena boljka. U slucaju negativnog ishoda situacije o kojoj se strahuje, moze doci do kompletnog rusenja citavog sistema vrijednosti individualca te promjene licnosti pod kutom od 180 stepeni. Priznajem da me je bilo strah horsa i koke, prvenstveno zato sto sam se bojao da ce mi leci previse. Na svu srecu ispada da sam medju malobrojnim likovima kojima travu nije moguce nicim zamjenit. Jebiga, stoniran covjek je GLAD. Za svim, za svacim. Megalomanija u dobroti i nezasitljiva prozdrljivost svih mogucih osjecajnih nadrazaja. Od muzike, filmova, seksa, hrane, pa do citanja knjiga i udaranja u tamburu, sve je pozeljno na travi, i sve ima daleko bolji smek nego bez nje. Na travi se mozes smijat i najgorem zlu i nesreci. Na travi mozes bit sve sto ti kurcu cejf. Hors je inverzni princip. Susta suprotnost. A ja i slicni meni ionako imaju dovoljno rupa i praznina u sebi u normali, da nam taj jebeni Heroin bude apsolutno nepotreban.
|
Login
Register
FAQ
Search
niti ikad probala koju, nit' ću ikad probat...wau divim se sama sebi 
