http://users.net.yu/~phantom/alone.htmlil vako:
http://www.myspace.com/alonehybrid***
text about death of underground music released in COLD TRINITY NEWSLETTER#4:
Avgusta 2001 sam kupio zadnji album od human league - secrets. Od tada proslo je vec skoro godinu ipo dana, a vise nisam kupio ni jedan disk, ne zato sto svo vreme slusam human league, vec zato sto jedina muzika koju slusam zadnjih godinu ipo je domaca muzika, i to ne slusam je zbog muzike, vec zato sto trazim u tome neku klicu necega novog. Jer sklon sam nadanju da:
Posle decenije izolovanosti, gde smo bili hvala bogu odseceni od globalizacije I trendova, u nasoj sredini je mozda nastala neka klica nezavisne, autenticne misli, neka zaista originalna ideja. Ja uporno slusam domacu muziku I tragam za tim idejama, na neke sam vec I naisao. Nadam se da ce buducnost otkriti da je decenija izolovanosti sluzila kao idealna prostorno vremenska sredina za dugotrajan, strpljivi hermeticni alhemijski proces, ciji rezultat ce biti potpuno svetski I istorijski originalna dela. Medutim nije sve tako svetlo.
Jer izgleda da umesto da smo iskoristili mnogogodisnju izolaciju od sveta muzike da bismo bolje upoznali sebe I razvili sopstvene kvalitete, mi danas pokusavamo da nadoknadimo protraceno vreme imitirajuci vec polumrtve trendove.
gotovo svi domaci bendovi pate od jednog kompleksa nize produkcijske vrednosti i uzasno mnogo paznje posvecuju dovodenju svoje muzike na svetski klubski nivo. a gotovo nikakvu paznju ne posvecuju svom licnom izrazu i svojoj autenticnosti. Blizeci se masi, udaljuju se od sebe samih i onoga sto oni JESU.
Strasno je tesko biti to sto jesi. Prihvatiti sebe kao takvog I ne imitirati druge. U muzici je to pogotovo tesko jer mnogi se muzikom bave upravo da bi pobegli od sebe kakvi jesu, da bi postali neka druga licnost koja bi im vise odgovarala.
To se ne desava samo kod nas, jer cak danasnji bendovi u svetu su sputani poput dece kojima je onemogucen spontani razvoj prevelikim spoljasnjim uticajima. Kod nas, taj spontani razvoj mi sami onemogucujemo nasim infantilnim kompleksima koje gajimo prema vec entropijom pojedenom svetu popularne umetnosti. da bi se pak nesto stvarno originalno stvorilo u muzici danas, potrebno je pristupiti muzici sa bistrim sluhom deteta koje ne poznaje pravila i standarde, i koje ume da sledi svoj instinkt. treba posmatrati muziku sa potpuno otvorenim ocima deteta, i onda cemo primetiti da mozda uopste to savrseno delo koje zelimo stvoriti nije muzika, nego mozda zvuk, mozda samo boja glasa, ili neke reci otpevane nekim odredenim redom.
jedan od razloga zasto danas gotovo svi bendovi prave muziku za druge a ne za sebe je u tome sto nemaju sopstveni kriterijum. jednom kada muziku iskusite u masi, u klubu, u trendu, gubite sopstveni, intimni dozivljaj muzike. to znam dobro jer se i meni to desilo. sa mojim prvim odlaskom u klub, pre deset godina, doslo je novo iskustvo - plesni podijum, masa koja skace, protok energije. ali se izgubilo svo ono staro iskustvo: intimno slusanje muzike, gde je svaka nota i svaki stih i svaki zvuk strasno vazan. losa muzika mi je postala dobra, dobra muzika mi je postala losa, i na kraju vise nista nisam znao... jedino sto sam znao jesu klubski standardi, sto je zaista degradirajuce. jer muzika nemora nuzno da sluzi samo za duskanje na podijumu.
drugi razlog zasto ljudi danas prave muziku za druge a ne za sebe jeste sto jos od bitlsa stoji univerzalni pop koncept koji vrednuje muziku kroz njenu komunikativnost sa publikom, ili komercijalni uspeh koji se jednaci sa medijskom prisutnoscu. jedina grupa koja je napravila malo raskrsce od bitlsa do danas jeste kraftwerk jer pre kraftwerka, pop ikonografija je bila potpuno drugacija. medutim, to je jos uvek sve u jednom vrlo skucenom okviru. a van tog okvira su neslucene mogucnosti. na primer koncept narodne muzike je potpuno drugaciji - to su pesme kojih se odricu autori zarad naroda jer ce pesma zaziveti samo u narodu. ili ritualna muzika, duhovna muzika, terapeutska muzika, primenjena muzika. to su vec neke razlike.
muzika nemora nuzno da sluzi samo za duskanje na podijumu. takode moze da sluzi za stvaranje atmosfere, zvucnu skulpturu, govorenje istine ili lazi, da bi neko izneo iz sebe emociju ili vec nesto peto. rezultat takvog standardizovanja muzike je taj da tokom 90ih na planeti nije postojao ni jedan jedini progresivni muzicki pravac, osim mozda neofolka u par trenutaka. naj veca propast je u tome sto tokom 90ih je alternativna muzika bila sranje - dakle muzika u kojoj nema pravila, koja treba da bude nosilac neceg novog, bila je potpuno zamrla. cak i EBM industrial koji je 80ih bio naj progresivniji, naj pomereniji i naj artistickiji pravac muzike, tokom 90ih je postao standardizovan na nivo klupske muzike.
kada malo krenete da istrazujete domacu [a I svetsku] industrial muzicku scenu, ali ne sa vrha top lista, vec malo dublje, kada krenete da otkrivate jos uvek neafirmisane bendove, onda shvatite da zapravo kod nas, I na celom svetu ima previse bendova a premalo vizija. jer na jednu uspesnu i originalnu muzicku ideju dode jedna uspesna i originalna grupa, u pratnji hiljadu uspesnih imitatora, a svakog od tih uspesnih imitatora prati jos hiljada neuspesnih imitatora. ko se jos moze osecati ugodno kao deo tog lanca? niko, cak ni oni na vrhu. zato kazem - grupa na svetu ima previse! dosta nam je kvantiteta, potreban je kvalitet! zbog toga ne zelim da budem jos jedan koji ce praviti nepotrebnu guzvu, ne zato sto ne zelim da smetam nego zato sto meni licno smeta guzva, smrdljivo je i zagusljivo u njoj. Ne zelim da budem jos jedan koji ce se boriti za parcence publike sa ostalih hiljadu hiljada bendova. ako i budem pravio muziku, pravicu je za sebe i samo za sebe. nemojte ni vi praviti bend, molim vas! neka niko od vas ne pravi bend, osim ako nemate da napravite nesto zaista vazno, novo, originalno i nezamenjivo. i kao sto je rekao mark holis, nemojte nikada svirati dve note pre nego sto naucite da svirate jednu notu. a nemojte ni tu jednu notu da svirate osim ukoliko imate jak razlog za to. zasto dosipati vodu u okean?
Otkuda uopste ta stalna ljudska potreba za proizvodenjem novih stvari? Ne mozemo reci da je vec sve izmisljeno. Dok je sveta I veka, imace se sta novo otkriti. Ali cini se da u covecijoj definiciji stoji taj alarm da stvari nisu dovedene do kraja, da se moraju dalje razvijati posto-poto. Taj kreativni, istrazivacki imperativ ljudske vrste obezbedio nam je velike plodove, dela I otkrica koja su lansirala covecanstvo iz jedne ere u novu eru. Ali izmedu dva takva dela / otkrica, sve je prazan hod I jalova muka. I ako bismo iskreno pogledali, pitanje je dal su nove ere civilizacije koje bi otpocele ljudskim otkricem, bivale ista bolje od prethodnih� rekao bih cak da je covek kroz istoriju bio sve manje srecan sobom. Ali hajde sad, pretpostavimo da ipak sav ovaj ljudski trud I zelja za napretkom ipak imaju razloga da postoje zarad dobrobiti coveka.
licni izraz i autenticnost, progresivnost, stvarna originalnost su jedine vredne stvari u muzici i jedine stvari koje bi nasu scenu mogle da ucine snaznom. ne samo snaznom unutar same sebe, vec snaznom i u svetu. ne radi se o nekom nacionalnom tripu, vec o cinjenici da nikada niko od nas nece zvucati dovoljno priblizno svojim zapadnim idolima. svaki pokusaj imitacije, koliko god naizgled uspesan, ostaje mlak i patetican, jer pokusava da bude nesto sto nije. jedini razlog za bavljenje muzikom je ujedno i jedini adut koji mladi bend u beogradu ili bukurestu ili budimpesti ima da bi dosao do prave publike, publike koja ga voli ne zato sto [na primer] alone lici na kirilan cameru, vec zato sto alone zvuci kao alone. iz toga sledi cista marketinska politika - ukoliko nemate ime, na trziste morate izaci prvo sa originalnim proizvodom, jer tako necete imati konkurenciju. to bi se moglo nazvati patentiranje muzike.
muzika koja menja svet tako sto covek koji je cuje pozeli da promeni svoj zivot. primer - gary numan, death in june, hipi, punk. danas vise ne zelim da budem nista od toga jer ili sam bio ili mi je neubedljivo. a svestan sam da svet mora biti drugaciji, i ja moram biti drugaciji, i zato je prvo pitanje koje moramo sebi postaviti kad pravimo novu muziku sta je to sto bismo zeleli da promenimo na svetu.
Neprijatelj sa kojim se suocavamo na tom putu jeste d.j. kultura - globalizacija muzike, gde je naj vaznije ko pusta i kako pusta, a ne sta pusta. globalizacija muzike je opasan eksperiment koji se blizi kraju i moze rezultirati tako sto ce sve biti do te mere pomesano da ce izgubiti svoj ukus, postati samo jedna gusta tecna masa, kao mozak istopljen esidom. zato smo mi protiv savremenih d.j. postavki gde je d.j. naj uzvisenija tacka u muzickom svetu, a ne sam bend ili sama muzika.
protiv globalizacije, gubitak sexualnosti, identiteta, ideja
takva promena, bitni doprinos, zahteva 200% licnosti koja se zalaze.
o zrtvi koju je potrebno podneti za veliko delo koje menja svet. o mojoj zrtvi - unistenju diskova, koja je glupa jer ne treba unistavati nego davati sebe.
"zasto treba raditi muziku samo za sebe?".
pocetkom oktobra sam bio na 2nd neofolk gatheringu u madarskoj, gde su svirali david mellor, jolene, cawatana i kinovia. skoro svo me je vreme mucilo shvatanje da nista od te muzike nema nikakvog razloga da postoji. zaista nema razloga da bilo ko slusa bledu kopiju sol invictusa ili strength through joy ili death in june.
jer cak i te poluvelike grupe su prolazne, samo kratki trend. u njihovo vreme cinilo se da ce ti bendovi promeniti svet, kao da su govorili "mi smo neotkriveni gospodari buducnosti" ali vreme je pokazalo njihovu vrednost, i njihov naj veci uspeh je mozda upravo pojava bledih imitatora koji isto tako pokusavaju da kazu "mi smo neotkriveni gospodari buducnosti". kako da im verujem kada ni one stare face koje imitiraju nisu nista krucijalno postigli?
medutim slusajuci kinoviju, na tom istom mestu u isto vreme, vidim nesto drugo. vidim coveka koji itekako ima razloga da pravi muziku koju svi mi imamo velikog razloga da slusamo. jer on sve manje imitira i pokusava da nekome nesto prorice i da ga menja, vec radi na sopstvenoj muzici, radi na sebi i menja sebe. a samoga sebe covek jedino i moze i treba da menja. menjajuci sebe, svet cini boljim, menjajuci sebe, u stvari on menja druge ljude.
Sveca se gasi.
***
Login
Register
FAQ
Search
