Rock Planet

Jel iko od vas imao kao mali/mala izmisljene sugovornike?

Ja jesam. Imam ih i sad, tojes, kad pricam sam sa sobom

ja kad pricham sam sa sobom, obracham se "jarane..."
tak da, valjda imam

A znas li da je to navodno, dokaz samoce individualca i bitnih nedostataka u drustvenom okruzenju za tog pojedinca?

Kao i indikacija potencijalnog shicofrenichara?

Jupi

ma ja stalno pricam sam sa sobom..valjda se to racuna

awww....













... nice

kad sam bala nisam imala...
sad imam

pa nevecer kada ne mozes zaspati s kim ces pricat nego sam sa sobom mrsko ti doci do telefona mrsko ti ustat...i fino pricas sam sa sobom

pričam sama sa sobom konstantno. šizofreničarka? ma jok...u meni je pet savršeno uravnoteženih ličnosti

Jok.
Niti sam imala imaginarnog prijatelja,niti imam,niti pricam sama sa sobom.

Dok sam bila mala onda jesam. Dok sam bila malo veca sam skuzila da je to cudno i onda me bilo sram da me neko ne skuzi pa sam prestala. Sad vise nikad ne pricam naglas dok sam sama, nit ne osjecam potrebu za tim. Ali zato imam opsezne visesatne monologe u glavi. Ponekad se obracam sama sebi, a ponekad valjda 'imaginarnom sugovorniku' poznatom ili nepoznatom. Tak da u biti imam imaginarne sugovornike, samo kaj nikad ne izgovorim rijeci naglas. Kajaznam, komplicirano je to objasniti. Monolozi su komplicirani, dugotrajni i cesto naporni. Ponekad ih ne mogu iskljuciti pa mi idu na zivce dok trebam nekaj raditi, ili ne mogu zaspati satima zbog glasova u glavi. Ponekad ne mogu iskljuciti mozak i mrzim to. Iscrpljujuce je. No, alkohol pomaze.

Dok sutim onda imam lazan osjecaj da je sve ok, jer niko ne zna kaj mi se dogadja u glavi. Obicno ljudi misle da sam lose volje ili neraspolozena kad samo sutim. Da stvarno izgovorim te stvari onda bi se fakat osjecala ludo

Vise vam necu pricati da me ne bi poceli izbjegavati na cesti

Ova samoca individualca i nedostaci u drustvenom okruzenju pojedinca mi zvuci ko eufemizam za 'totalno si sjeban'

Mislite da sam normalna?

Ja sapcem sam sa sobom, desi se da govorim imaginarnim ljudima

Ne, inace nisam normalan. Oni koji me znaju to vam mogu potvrditi.

ja volim da pricam sama sa sobom, pogotovo kad mi nesto nije jasno, pa raspravljam da imaginarnim prijateljem i onda rjesenje dodje kroz razgovor...i pogotovo kad sjedim u toaletu....ta je konverzacija najjaca nekad mi se desi da zamisljam neke drage osobe i da pricam s njima kao da su ovdje....nekad se zanesem pa pokusam da ih zagrlim i poljubim, pa onda skontam da se zvakam sa vratima

a ko ne prica sam sa sobom? kako onda razmishljate?

jbt ti bas nisi okej..

uzivim se previse u ulogu, jbg...a kazu tanka je granica izmedju pameti i ludila a u mom slucaju i visak energije i nezadovoljene potrebe dolaze do izrazaja

Ofco kod mene je ista situacija, al bas u rijec.. nekad prosle sedmice nisam 3 noci zaredom spavao zbog tih monologa, zaspem tek u zoku kad sve vec pocne bit interesantno..

wow... kako mi je lakshe
mislio sam da sam jedini freak...
al' et ima vas josh "jarane" u glavi
yay... odoh sad prichat sa svojim jaranom...

pricam samo kad nesto radim, kao npr. kad mi se sjebe sistem onda kompi jebem majku("jebem li ti majku sad cu ja tebi da pokazem sta znaci zajebavanje") ili kad me neki prog zajebava i tako to.
A inace nekad nesto progovorim kad ucim pa nesto skontam, najbolje je kad vjezbam matematiku uuuu... al tad znam da sam maksimalno skoncentrisan!

hahah... I think I got voices since... /short.turn.memory.lost/


sjziiiiiiiiiiiiiii


hahhahaha

stalno se obraćam sam sebi... doduše, ne naglas već si u glavi vrtim rečenice tipa "eto ti kad si kreten" i slično