ja ne kažem da se mora zbog svake sitnice napravit halabuka i lom, ali ovo više nisu sitnice. kad su stvari bile "sitnice", MI smo ih trpili i gledali svako svoja posla. "njega biju, ne mene, pa me to ne zanima", "silovali su neku curu neku noć, sreća nije moja sestra ili majka to bila, šta ću joj ja" etc, da ne navodim dalje šta sve ljudi misle.
svi smo mi nekad takvi, marimo samo za sebe, boli nas za sudbinu drugih, ali par puta kad dobijeÅ¡ po nosu, ponos i dostojanstvo viÅ¡e ne mogu podnijet tlaÄenje i tiraniju. prvo Å¡to to treba krenuti od svakidaÅ¡njih stvari, od fakulteta, posebno na onima gdje ima viÅ¡e odsjeka (npr. Filozofski), gdje ne postoji nikakva (lafo) kolegijalnost, sklad ili zainteresiranost izmeÄ‘u studenata Å¡ta se deÅ¡ava jednima (a malo kasnije svima). ljude boli neka stvar ako se drugome deÅ¡ava, a kad njima zagusti, onda Å¡to pobogu niko nije niÅ¡ta uradio dosad "mi sve moramo prvi radit".e kurac. borit se treba kad se ukažu prvi znaci problema i korumpiranosti, potlaÄenosti, krÅ¡enja prava ljudi, a ne kad te stvari postanu sastavni dio druÅ¡tva i druÅ¡tvenog toka.
iskreno, malo je ljudi koji mogu reć da nisu apatiÄni i da ne okreću glave od problema, ali ni oni ne znaÄe neÅ¡to kad mi ostali ne Äinimo isto. pola tuceta njih Å¡to Å¡ara po predsjedniÅ¡tvu će dobit batine i kazne, a gomila će reći kako su "hrabri i kako je to dobro Å¡to su to napravili". i kad ovi "hrabri" momci budu sjedili u zatvoru i plaćali kazne, gomila Å¡to ih je hvalila će zaboravit na ono Å¡to su oni uradili. kao Å¡to zaboravlja na sve Å¡to iko ikad uradi za ostale, ne samo za sebe. nema smisla da 10 ljudi uradi neÅ¡to za ostale, SVI, apsolutno SVI moraju uradit neÅ¡to za SVE NAS!
znamo ići u BBI trgovaÄke centre, ispijati kafe po cijeli dan, i srat kako nam druÅ¡tvo i ustanove i fakulteti ne valjaju. kad bi malo pokrenuli dupe i prestali Äekat da nam drugi neÅ¡to dadnu (krenuvÅ¡i od para, posla, povlastica, Å¡tela, mogućnosti, piÄke, sloboda), možda ne bi viÅ¡e govorili kako nam se gadi kako kriminalci tuku sve redom i joÅ¡ dobro proÄ‘u. znam da bi u samoodbrani morao ubiti onakvog Äovjeka kada me napadne, i naravno da bi ja odgovorao za svoje postupke.
prvi korak ka pravoj pravnoj, poÅ¡teno ureÄ‘enoj i boljoj državi je promijeniti misaoni sklop u glavi, od prvog do zadnje; nema nam koristi Å¡to ima "intelektualna" elita - oni ima bolje obaveze, kafe, art galerije, filharmonije - i neko ko nije dio toga, može uradit bolje nego 100 njih. ako promijenimo naÄin miÅ¡ljenja, prestanemo se okretat od malih stvari, kao kad ljudima treba najobiÄnija pomoć, kad treba nekome pogurat auto, penzioneru pomoć neÅ¡to, zaustavit urlanje po prevoznim sredstvima, onda možemo poÄet da radimo i na velikim.
preokret neće doći preko noći, ni za tjedan, mjesec, godinu, preokret dolazi kad ga mi napravimo i odluÄimo se da ne želimo da živimo tako. pitanje je samo koliko dugo nam treba da se odluÄimo.
|