Zanimljiv eksperiment violiniste Joshue Bella
Posted: 25. 01. 2010. 14:50ÄŒovjek je stajao na stanici metroa u Vasingtonu i poÄeo da svira violinu.
Bilo je hladno decembarsko jutro.
Svirao je Å¡est Bahovih komada, oko 45 minuta.
http://www.youtube.com/watch?v=hnOPu0_YWhw
Za to vrijeme, poÅ¡to je bilo radno jutro, izraÄunato je da je bar hiljadu ljudi proÅ¡lo kroz stanicu, najveći broj njih odlazeći na posao. Nakon tri minuta neki sredovjeÄni Äovjek je primjetio muziÄara koji svira. Usporio je, zastao na par sekundi, a onda požurio da stigne na vrijeme tamo kuda je krenuo. Minut kasnije, violinista je primio prvi dolar kao napojnicu: jedna žena mu je ubacila prilog u kutiju bez zastajanja, nastavljajući da hoda. Nakon par minuta neko se naslonio na zid da ga sluÅ¡a, ali je pogledao na sat i krenuo dalje – oÄito je kasnio na posao.
NajviÅ¡e pažnje je pokazao trogodisnji decak. Majka ga je požurivala ali je dijete zastalo da Äuje violinistu. Majka ga je onda povukla, i ono je krenulo sa njom, neprestano se osvrćući. Takvu reakciju pokazala je joÅ¡ nekolicina djece, ali su ih svi roditelji bez izuzetka primorali da nastave dalje.
Za 45 minuta sviranja samo Å¡est ljudi se zaustavilo i kratko sluÅ¡alo muziku. Oko 20 je dalo novac, ali su nastavili da hodaju uobiÄajenom brzinom. Violinista je sakupio 32$.
Kada je prestao da svira nastala je tišina, ali to niko nije primjetio.
Niko nije zapljeskao niti pokazao bilo kakvu reakciju.
Niko nije znao da je violinista bio Joshua Bell, jedan od najboljih muziÄara svijeta.
On je svirao jedno od najintrigantnijih djela ikada napisanih, na violini vrednoj 3,5 miliona dolara.
Dva dana prije nastupa u metrou, Joshua Bell je rasprodao koncert u Bostonskom pozorištu gde je karta kostala 100$.
Ovo je stvarna prica.
Joshua Bell je svirao inkognito u okviru eksperimenta koji je organizovao list Vašington Post, a radilo se o percepciji, ukusu i prioritetima koje ljudi imaju.
Osnovno pitanje za eksperiment je bilo ovo dole.
Na javnom mestu u neadekvatno vreme:
- Da li primjećujemo ljepotu?
- Da li zastajemo da bismo u njoj uživali?
- Da li prepoznajemo talenat u neoÄekivanom kontekstu?
Jedan od mogućih zakljuÄaka ovog iskustva mogao bi biti: ako nemamo minut da zastanemo i sluÅ¡amo jednog od najboljih muziÄara sveta, koji svira jedan od najboljih muziÄkih komada ikad napisanih, koliko drugih stvari propustamo?
Bilo je hladno decembarsko jutro.
Svirao je Å¡est Bahovih komada, oko 45 minuta.
http://www.youtube.com/watch?v=hnOPu0_YWhw
Za to vrijeme, poÅ¡to je bilo radno jutro, izraÄunato je da je bar hiljadu ljudi proÅ¡lo kroz stanicu, najveći broj njih odlazeći na posao. Nakon tri minuta neki sredovjeÄni Äovjek je primjetio muziÄara koji svira. Usporio je, zastao na par sekundi, a onda požurio da stigne na vrijeme tamo kuda je krenuo. Minut kasnije, violinista je primio prvi dolar kao napojnicu: jedna žena mu je ubacila prilog u kutiju bez zastajanja, nastavljajući da hoda. Nakon par minuta neko se naslonio na zid da ga sluÅ¡a, ali je pogledao na sat i krenuo dalje – oÄito je kasnio na posao.
NajviÅ¡e pažnje je pokazao trogodisnji decak. Majka ga je požurivala ali je dijete zastalo da Äuje violinistu. Majka ga je onda povukla, i ono je krenulo sa njom, neprestano se osvrćući. Takvu reakciju pokazala je joÅ¡ nekolicina djece, ali su ih svi roditelji bez izuzetka primorali da nastave dalje.
Za 45 minuta sviranja samo Å¡est ljudi se zaustavilo i kratko sluÅ¡alo muziku. Oko 20 je dalo novac, ali su nastavili da hodaju uobiÄajenom brzinom. Violinista je sakupio 32$.
Kada je prestao da svira nastala je tišina, ali to niko nije primjetio.
Niko nije zapljeskao niti pokazao bilo kakvu reakciju.
Niko nije znao da je violinista bio Joshua Bell, jedan od najboljih muziÄara svijeta.
On je svirao jedno od najintrigantnijih djela ikada napisanih, na violini vrednoj 3,5 miliona dolara.
Dva dana prije nastupa u metrou, Joshua Bell je rasprodao koncert u Bostonskom pozorištu gde je karta kostala 100$.
Ovo je stvarna prica.
Joshua Bell je svirao inkognito u okviru eksperimenta koji je organizovao list Vašington Post, a radilo se o percepciji, ukusu i prioritetima koje ljudi imaju.
Osnovno pitanje za eksperiment je bilo ovo dole.
Na javnom mestu u neadekvatno vreme:
- Da li primjećujemo ljepotu?
- Da li zastajemo da bismo u njoj uživali?
- Da li prepoznajemo talenat u neoÄekivanom kontekstu?
Jedan od mogućih zakljuÄaka ovog iskustva mogao bi biti: ako nemamo minut da zastanemo i sluÅ¡amo jednog od najboljih muziÄara sveta, koji svira jedan od najboljih muziÄkih komada ikad napisanih, koliko drugih stvari propustamo?
