|
u dnevnom boravku bih imao dvije boÄice sa tabletama, crvene koje su smrtonosno otrovne i zelene koje nisu uopÅ¡te otrovne, nego su lijek za proljev. pozvao bih dotiÄnu personu kod sebe na kafu i napravio mu neku hardcore proljevuÅ¡u, da se odmah ulita. dok bi se preznojeni unesrećenik vraćao iz toaleta, ja bih se pravio da tražim neÅ¡to u ormaru i onda bih mu doviknuo, sa glavom zabijenom u ormar: "e, vidiÅ¡ te crvene tablete na stolu? uzmi dvije popij, saću ti ja Äaj skuhat, evo samo da naÄ‘em ovaj planinski sa igmana Äaj, znaÅ¡ kako je dobar, bogami, mene odma proljev proÄ‘e!" dotiÄna popije dvije tablete, dozu koja bi usmrtila i obelixa, i osjeća kako gori iznutra, viÄe da mu nije dobro, ja razgovaram sa njim iz kuhinje, prolongiram svoj dolazak do njega i govorim mu da umiÅ¡lja. onda konaÄno dolazim do njega, da vidim za koji kurac pizdurina kuka, jebo ga proljev i bog ga jebo, i shvatam da je progutao pogreÅ¡ne piliule. prolongiram poziv hitnoj pomoći tako Å¡to paniÄim pred njim i objaÅ¡njavam mu da umire (valjda ubijam nekog koga zaista mrzim, pa onda i nek pati kako valja), i gledam njegovu agoniju i pogled pun nade koju ja uniÅ¡tavam objaÅ¡njavajući mu Å¡ta je popio, i da je to to, i da je faktiÄki već mrtav. onda konaÄno pozovem hitnu i treba mi deset minuta da im objasnim Å¡ta i gdje, plus njihovih petnaest minuta da doÄ‘u, i dotiÄni je mrtav ko kamen.
|
Login
Register
FAQ
Search
