Evo nadjoh slike:
http://www.popboks.com/galerija/main.ph ... &g2_page=1evo dva zanimljiva izvjestaja sa jednog foruma:
Quote:
ostajem pri jebem ti sunce.
mnogo sam se uplasila dok sam dolazila jer sam pri pokusaju otkrivanja ulaza naletela na tzv velicinu srpske rok scene koji ne znam sta je trazio ovde a i necu da mu pominjem ime da ne kvarim topik, a cija pojava mi uvek donosi neku losu karmu.
ali onda se setih kome idem na poklonjenje i strah nestade ko rukom odnesen jer sta je jedan istroseni kafanolupetas naspram crnog djavla.
i znala sam da ce da bude savrsenstvo kad videh sta sve ima na bini. nema blikse, da, ali tu je novi friko za drugih dvadeset godina, warren ellis je, jebote, kao neki alan moore sa instrumentima, ko sin raspucina i kraljice viktorije, kad je ono u jednom trenutku cucnuo da prcka po pedalama, opet se uplasih da mu se nije nesto desilo, ma kakvi, nece grom u koprive.
divota sa kejvom je sto je svaki put drugacije. sto nikad ne znas sta ce da te doceka kad istrci na scenu. dobro, zna se da ce mick harvey zvani dok holidej onako gospodski cutljivo da stoji malo levo i kao neki dobri duh kanalise svaku cesticu zvuka koja usledi. a warren jebeni ellis je sigurno the other. secam se blixe iz skca, i sa nekih drugih koncerata, secam se ellisa sa poslednjih par, to je to, muska anita lane koja je djavlu uvek desna ruka, uvek doda jos onaj vrisak iz devetog kruga ili visoko ce u "deanna" (with her looks and her brain we were terrific couple) i da, zamisljam blixu u "the ship song" ali, neka, ovo je sada new caprica.
nisam gledala publiku bas, ipak, cini mi se da je u pravu king louie, samo za deceniju manje, cetrdesete su nove dvadesete, i dobro su se pokazale. videh one mladjarije koja je mozda napravljena u noci posle skc koncerta, jednako se raduju ko i mame i tate.
gresis bade, nije muzika za kevu i strinu, mada sam sigurna da su se sjajno provele. ovo je bio kejv za uzivanje, puknutog glasa, elvisovskog mesanja kukovima, onim otpor pokretom aperkata od struka do ramena, kejv koji uziva a da to nije fora.
na "your funeral" sam se sledila, ne verujuci da cu je cuti. "lovely creature" mi je dokazala da nema podgrevanja.
na "wanted man" mi je srce stalo, pravi blast from the past i prisecanje na crnu basf-60 sa prosvercovanim vokmenskim snimkom koncerta od negde na kojoj se cuje samo ...ted men from ohajo... ...ted men from misisipi... jer sve ostalo prekrivaju odusevljeni urlici publike, koja se vrtela toliko da se ona braon traka bukvalno izlizala.
"stagger lee" je zakopao i razapeo, nema druge odiseje, niti elegije, to su outlaws, to je onaj jug sa dzambolajom.
i moj hajlajt, ono zbog cega i dalje imam osamnaest dok slusam muziku, sto mogu da cmizdrim na it is for she that the cherry bleeds/that the moon is steeped in mild and blood, sto ce kejv uvek biti kejv, bez obzira da li peva sa kajli ili se pretvorio u sinatru i sto cu ja i dalje odlaziti na svaki njegov koncert i u blatu i u grand kazinu.
Hard On For Love
Quote:
dobar je bio matori cave. ipak taj heroin nije tako stetan kao sto kazu na teveu. otisao sam na cert bez ikakvih ocekivanja, kupio od nekog klosara kartu za 2800 din na kojoj je stajala cena od 8000 dinara, sto se na duge staze ispostavilo kao odlican potez jer sam dobio sobu sa kuhinjom i mikrotalasnom rernom, kablovskom, karton red bulla koji inace ne pijem kao i nekoliko fotelja raznih dimenzija za umorno telo. elem, ovo mi je 4. put u zivotu da gledam ovu drtinu, i moram da kazem da izgleda bolje od dzonija rackovica iako su nekada bili tu negde, narocito '88. u tivoliju kada mu je dzoni rasniravao cipele iz prvog reda. i da, nije bilo mnogo gore nego u SKC-u 1989, realno bend je tada bolje izgledao sa blixom, harveyem i adamsonom, ali jbga, ces't la vie. start je bio onako, vise kao koncert za bangladesh sto bi rekao prijatelj sa kojim sam se se esemesovao, a onda je realnost nadvladala - hocu reci da me je dojmila ravnodusnost kejva prema svojoj aktuelnoj fazi a mozda cak i prema poslednjih 10-tak godina karijere, ono sto je valjalo stvarno su bili trenuci old school raspada - tupelo, ship song, pa cak i trash razmazivanje po podu uz weeping song. opasan zvuk, cak i na 100m od bine na koliko se ovaj usrani apartman nalazio. dobra scenografija, sve kako treba. realno vredelo para.
Login
Register
FAQ
Search
