|
Å ejtanska svadba
1.
Debeli Ljerko je imao ogromnu bradurinu koja mu je padala skroz preko grudi na stomak. To je bila sijeda brada, veoma gusta i brižno održavana. Debeli Ljerko je mnogo mario za nju. Svakodnevno je prao i raÅ¡ÄeÅ¡ljavao, a jednom sedmiÄno ju je, Å¡to nije bilo ni najmanje lagodno, kuhao.
Uzme debeli Ljerko onaj veliki sivi lonac za otkuhavanje rublja, napuni ga vodom, pakleno podloži smederevac, a lonac metne na nj i Äeka da voda provri. Onda priÄ‘e i brižno uvali bradu u kipuću vodu, pri Äemu je morao da stoji u veoma nezgodnom položaju kako se ne bi opržio po svom velikom trbuhu. Kad debeli Ljerko sav pocrveni, a glava mu se oznoji toliko da izgleda kao da mu je neko izruÄio cvjećarski lonac vode na nju, izvuÄe bradu i strovali se na stolicu, dok se iz brade puÅ¡i kao da gori.
Lonac ostane pun sivkaste vode, a debeli Ljerko se digne pa u lonÄić zahvati malo nje i napije se, sve kriveći facu od gadosti. ZaÅ¡to je pio brada-vodu, pojma nemam.
Nije Ljerko badava toliko brinuo o svojoj bradi. On je bio jedan od dvojice estradnih intelektualaca u svom gradiću, i brada je, kao i odijelo i Å¡eÅ¡ir, bila sastavni dio njegove vanjÅ¡tine. Uvijek je Å¡etao gradićem, gledajući strogo i uÄtivo, pa kad primijeti neÅ¡to interesantno, ako se gdje kakvi ljudi Å¡tagod spore ili daju odreÄ‘ene komentare o neÄemu, priÄ‘e, metne okrugle naoÄare na nos, i kaže: "Gospodine, uz svo dužno poÅ¡tovanje, to nije tako. Naime...", pa opali neku svoju teoriju nadugo i naÅ¡iroko.
Ruku na srce, nije debeli Ljerko baÅ¡ bio nekog intelekta. ÄŒak Å¡ta viÅ¡e, istini za volju, debeli Ljerko je bio glup k'o kurac. Po priÄi je on pozavrÅ¡avao nekakvih fakulteta i nadobijao se kojekakvih priznanja, ali niko to nikada nije vidio. "A zaÅ¡to bih ja vama, moleću vas lepo, pokazivao svoje diplome? Možda ste vi neki struÄnjak za dokumente, Å¡ta li?", drsko je piÅ¡tao kada bi ga neko upitao da pokaže sve to Äime se toliko hvalio.
On se tu doselio prije jedne decenije odnekud iz inostranstva. Imao je lijepu kućicu, a izdržavao se od penzije koju je tamo zaradio, navodno kao profesor u gimnaziji, mada su njegova leÄ‘a debelo svjedoÄila o mnogim teÅ¡kim džakovima koja su se po njima nosala. Jednom godiÅ¡nje bi mu stizale kćerke sa zetovima i unuÄicama, i tada je Äitav gradić odzvanjao od njemaÄkog jezika kojim su se dozivali u svakoj prilici.
2.
Gospodin Gruber je držao da ima veoma lijepa stopala, i jako se brinuo o njima. Svakodnevno ih je prao po tri i viÅ¡e puta, pudrao ih i masirao, a Äarape je znao promijeniti i po pet puta na dan. Nikada nije izlazio iz kuće bez najmanje dva para rezervnih Äarapa, brižno skrivenih u unutraÅ¡njem džepu sakoa. Jednom sedmiÄno ih je kiselio u lavoru vruće vode i blagorodnih otopina iz kolekcije aroma terapi, brižno strugajući mrtvu kožu s peta i s gdje se već skuplja, Å¡upljikavim kamenom koji je koÅ¡tao pedeset i kusur maraka. Kad voda postane mlaka, gospodin Gruber izvuÄe noge i pažljivo ih izbriÅ¡e Äistim peÅ¡kirom i napudra francuskim puderom.
Lavor ostane pun zamućene vode s otopinama i komadićima mrtve kože i noktiju, a gospodin Gruber klekne i osloni se na ruke, pa zagnjuri glavu u lavor i puÅ¡e mjehuriće, a kad izvadi glavu, sve mu se oni komadići zalijepili po Äitavom licu. ZaÅ¡to je ronio u noge-vodi, pojma nemam.
Gospodin Gruber je bio najžešći protivnik debelog Ljerka. On je bio drugi estradni intelektualac u gradiću. Bavio se svim i svaÄim i o svemu je mogao da priÄa, a po zanimanju je bio, navodno, akademski slikar, iako nikada nije uzeo svoju diplomu sa zagrebaÄkog sveuÄiliÅ¡ta, jer je to bio puki papir koji njemu ne treba. Slike su mu bile veoma ingeniozne, posebno ona crna sa žutim krugom, i zelena sa plavim, prva raÄ‘ena tehnikom tempere na listu bloka borj tri, a druga raÄ‘ena tehnikom voÅ¡tanih bojica na listu bloka broj pet.
Gospodin Gruber je bio visok, koštunjav i neuredan, boemske orjentacije. Kao i svaki akademski slikar bio je sklon piću i zapisivanju poezije na papirićima. Oduvijek je ispaštao zbog tuđe zavisti i stalno su mu dušmani otkazivali izložbe i izdavanje knjige.
Ruku na srce, nije gospodin Gruber baÅ¡ bio nekog intelekta. ÄŒak Å¡ta viÅ¡e, istini za volju, gospodin Gruber je bio glup k'o kurac. U sve se taj petljao, i to na naÄin tvrdokornog muhanata, koji svaku svoju priÄu zapoÄinje tako Å¡to za tuÄ‘u kaže: "Nije tako!" Ako neko kaže da je Zemlja okrugla, gospodin Gruber će reći da nije tako, nego da je Zemlja ravna ploÄa; ako neko kaže da je Zemlja ravna ploÄa, gospodin Gruber će reći da nije tako, nego da je Zemlja okrugla.
Posebno je bio sklon glupavim teorijama zavjera. Do njih je dolazio tako što napravi premisu slobodnim stilom, pa je onda još slobodnijim razradi. Onda izađe na ulicu i krene u kafanu, ne propuštajući da zaustavi bilo koga i kaže mu: "Ti sigurno misliš da je kod nas narod siromašan zato što nema posla? Jelda? E, znao sam! A šta kad bih ti ja rekao da to uopšte nije tako, nego da je za sve to kriv Italijanski ministar pomorstva? A? Eh, pa da! Najlakše je tako! Prst u uho, i vozi! Ejh!"
A tek kad se napije! Jao majko mila, kakvi je onda tek bacao mikseve i remikse! Te on poznaje tajnu zlatnih ćupova koje je onomad jedan Å¡vapski kapetan zakopao na obali rijeke Stavnje, te Vatikan je produžena ruka židovskog tekstilnog lobija, te Henfri Bogart mason, te ovo, te ono. Naravno, povezi i mostovi koji su se tu ostvaravali izmeÄ‘u tvrdnji su bili od one vrste koje ne bi ni dvadeset osam plaćenih struÄnjaka iz Evropske unije uspjeli bar okvirno da prikažu.
3.
I, kako to obiÄno biva kad je neko davež, muhanat i seronja, debeli Ljerko i gospodin Gruber ostadoÅ¡e jedan na drugom. Nije da ih je to sprjeÄavalo da revnosno i svakodnevno uznemiravaju graÄ‘ane svog gradića, ali na kraju su uvijek ostajali jedan s drugim da se spore do u nedogled, baÅ¡ onako dramski:
- "Ja ti kažem, sve je to tako ureÄ‘eno da u hrvatskim morem plove italijanski brodovi, dok u Slavoniji suÅ¡a muÄi zemljoradnike iz godine u godinu!"
- "Gospodine Gruber, mislim da sam u toj oblasti ipak malo struÄniji od vas, dozvolite da vam kažem da improvizirate bez potrebe. Opće je poznata Äinjenica da je albanska flota ta koja plovi hrvatskim primorjem, a da je suÅ¡a u Slavoniji posljednji put bila ratne Äetrdeset i sedme godine."
- "E nije tako! Kao prvo, Äetrdeset sedme rat nije bio u Slavoniji, nego u Zagrebu, ja sam gore studirao i diplomirao, valjda znam Å¡ta i kako."
- "Ah, molim vas, nije potrebno da zaobilazite istinu kad smo nas dvojica tu... Možda i možete da prevarite ponekog palanÄanina, ali jednog starog gimnazijskog profesora... ehehe! Nisam ja baÅ¡ tako naivan, moleću lepo."
- "Da, sasvim sam zaboravio na vašu šizofreniju, oprostite. Vi ste, dozvolite mi, gimnazijski profesor isto kao što sam ja metalostrugar, dakle, ni pod razno."
- "Gospodine Gruber, podsjećam vas da sam ja ipak stariji, tako da, moleću lepo, vaše primjedbe ostavite za nekog drugog! Želeo sam da vas uputim na pravi put, ali vaše neznanje je upravo zapanjujuće, i bojim se da vama tu više nema pomoći."
I tako dalje, sve do nekih doba, dok se debeli Ljerko konaÄno i kobajagi ne naljuti i ode kući. Gospodin Gruber je uvijek ostajao joÅ¡ malo poslije, dok se sit ne napsuje svega i svaÄega, a ponajviÅ¡e hljeba i boga, pa onda otetura kući pijanim korakom.
Debeli Ljerko kad doÄ‘e kući uzme i obždere se kao svinja, zbog Äega je i bio tako pretil, nakon Äega uzme da Äisti bradu, pažljivo i brižno kao da prima dvije tisuće sedmiÄno eura na ruke za taj posao. Gospodin Gruber kad stigne kući sjedne na jednu stolicu, metne flaÅ¡u ispred sebe, pa krene da promiÅ¡lja o neÄemu, sve dok ne doÄ‘e do nekog briljantnog zakljuÄka kao Å¡to je deseta planeta u sunÄevom sistemu, nazvana Gruber, i koja je po svojim kvaliteteama sliÄna Zemlji, samo zeru bolja, ono ima svuda zlata, dijamanata, izvora pitke vode, nafte i tako tih zajebancija. A da uzmu neÅ¡to da Äitaju? Ma nema teorije!
4.
Kao i svako naseljeno mjesto u naÅ¡im krajevima, tako se i u ovom gradiću na viÅ¡e mjesta nekako sama od sebe obrazovala po neka omanja deponijica smeća, taman tolika da se kote pacovi i da nestaÅ¡ni djeÄaci, u potrazi za prezervativima, starim erotikama, grudnjacima i gaćicama, nabace na sebe po kakvu zarazicu, malo neke žutice ili bar kakva herpesa, i da se nestaÅ¡nim djevojÄicama uÄ‘e po neka baja dole i napravi kakve havarijice kad se tuda sakrivaju da piÅ¡ke.
Naravno, i ptice na grani znaju da se na prljavim mjestima gdje ima smeća i otpadaka skupljaju džini i tu derneÄe, i kad neko tu uleti meÄ‘u njih i nehotice ih ili nagazi, ili nabije nogom, ili možda im prospe alkohol, cigarete i drogu Å¡to ovi nesumnjivo koriste, on ograjiÅ¡e i onda mora da naÄ‘e kakvog sihirbaza i da mu plati debele pare da on popriÄa sa tim džinima i nagovori ih da unesrećenog puste na miru, a može se otić i kod kakve moćne babe da ona salije stravu, pa onda ovi pobjegnu od toga.
Jednom se zadesiÅ¡e debeli Ljerko i gospodin Gruber baÅ¡ kod jedne od tih prirodnih deponijica i udariÅ¡e u žestoku raspravu o tome da li je zebra bijela sa crnim prugama, ili je pak crna sa bijelim prugama, i kako se to odražava na rijeku Amazon, ne toliko veliku rijeku, ali jednu od najbogatijih ribom i nilskim konjima u Äitavoj Africi.
No, Å¡ejtan nikad ne spava, a njima sreća baÅ¡ leÄ‘a okrenu, oliti nesreća im leÄ‘a ne okrenu. Potrefi se tako da su se tu zadesili u isto vrijeme kad i Å¡ejtanska svadba, sihir svih sihira, crnilo crnje od zifta pokiseljenog u nafti, nesreća iz prostora desetog kruga pakla koji se, usljed zemaljskog života nas ljudi, poÄeo već odavno obrazovati.
Prvi je zglajzao debeli Ljerko, koji je, joÅ¡ onako potežak, svom snagom nagazio na mladoženju, omanjeg Å¡ejtana Selvera, nadasve pokvarenog bića koje je poÄelo da puÅ¡i sa dvije godine, a već sa tri je bilo navuÄeno na speed i black jack. Ovaj se, razumljivo, ražestio kako se samo Å¡ejtani ražestiti mogu, a kad debeli Ljerko napravi i drugi korak i spljeska svadbenu tortu od govana i teÄnih sadržaja iz kontejnera na pet katova, Å¡ejtan Selver naÄisto poludi i zakle se bogom da će se krvavo osvetiti.
Taman dok se spremao da skoÄi debelom Ljerki na glavu i nabaci mu jedno Äetiri tone najgorih sihira, kad gospodin Gruber nabi onom svojom Å¡tulom od noge mladu meÄ‘u rogove. To je bila omanja Å¡ejtanica Arduana koja se bijesna rodila, i koja je bila toliko pokvarena da je od svih rijeÄi na svijetu prvo nauÄila da bogohuli bolje i od koÄijaÅ¡a i žargonske izraze za spolne organe i seksualni Äin, i to one koji su bili meÄ‘u najprostaÄkijim. Zaurla Arduana, zaurla Selver, zaurlaÅ¡e svatovi, a gospodin Gruber napravi sljedeći korak i obori sto prepun rakije od govana, piva od urina, scato - kolaÄa, rolovane Å¡takorovine, salate od otrovnih biljaka zaÄinjene popersom, karaÄ‘orÄ‘evih Å¡nicli punjenih drogom, i drugih Å¡ejtanskih poslastica Å¡to su se mnogobrojni Å¡ejtani potrudili da ih sprave i donesu. Grdan bijes prouzrokovaÅ¡e njih dvojica ovim svojim potezima.
Najgore od svega jeste to Å¡to onaj kojeg su Å¡ejtani spopali uopÅ¡te ne osjeća da je napadnut. Nekom vanjskom posmatraÄu dogaÄ‘aja taj napad može da izgleda kao da je napadnuti odjednom i sam od sebe pobenavio i probudalaÅ¡io se, te vrlo Äesto dovodi do pogreÅ¡nog zakljuÄka da je dotiÄni lud i manijak. Naravno, to ukoliko dotiÄni ne poznaje Å¡ejtansku prirodu i Äin sihir-napada. Ukoliko poznaje, jasno mu je ko je tu glavni krivac, i jasno mu je da je to posao za sihirbaza, a on sam se sklanja da se Å¡ejtani ne bi i na njega okomili.
Tako bi i sa debelim Ljerkom i gospodinom Gruberom. Ni sekunde nisu osjetili da su im se Äitava jedna armijica Å¡ejtana uzverala na glave, i tu poigrala svoje Å¡ejtansko kolo iz kojeg frcaju sihre kao Å¡to varniÄi kad se oÅ¡tri sjekira na maÅ¡inski brus, već se samo najednom promijeniÅ¡e nagore.
U gospodina Grubera oÄi postadoÅ¡e urokljive, a licem mu se razli siva zlokobnost, a debelom Ljerku se nabraÅ¡e obrve i obrazi mu se podmuklo zategoÅ¡e. Gruber primijeti glasmo, veoma ružnim i uvredljivim tonom, da je Ljerko podgojen kao kakav krmak namijenjen za slaninu i da je zreo za klanje, a Ljerko reÄe da je to zanimljivo i stisnutom pesnicom raspizdi Grubera preko face, od Äeg se ovaj sruÅ¡i u smetlje i umaza sako u pokvarenu majonezu s opuÅ¡cima. Naravno, ni Gruber nije ostao dužan, pa se pridigao sa nekakvom letvom u rukama i njome opiÄio debelog Ljerku preko obraza i uha, od Äega se sada ovaj sruÅ¡io i umazao sako u ono Å¡to je iscurilo iz jednog prezervativa. Poslije toga su se dograbili svojski, Gruber Ljerku za bradu, Ljerko Grubera za kosu, pa se skupa obruÅ¡ili u smetlje i stali da se valjaju, umazivajući se u sve i svaÅ¡ta, a niÅ¡ta od tog nije dobro. S tuÄom su prestali tek kada je naiÅ¡la jedna rupa dovoljno dobrih ljudi da ih rastave. Tukli bi se oni joÅ¡ da nisu lipsali, pa su onda poÅ¡li kućama, sve dobacujući jedan drugome pokrupne rijeÄi vezane za majku, sestru i ono Å¡to im je najmilije.
5.
Poslije ovog nemilog dogaÄ‘aja niÅ¡ta viÅ¡e nije bilo kao prije. Kada je doÅ¡ao dan za kuhanje brade, debeli Ljerko krenu da obavi rutinu, ali u pola posla stade i zamisli se. Onda je odložio lonac, otiÅ¡ao i kupatilo, svukao se i sjeo na rub kade, isturajući bradu Å¡to je viÅ¡e mogao. Lijevom rukom je pokupio trbuh i sklonio ga u stranu, a desnom je uhvatio svoju omanju kitu, a omanje kite su inaÄe poznate po tome Å¡to imaju snažan pritisak pri piÅ¡anju, nacilja i stade da piÅ¡a sebi u bradu. Kada je zavrÅ¡io nije se obrisao, već je s takve brade odsjekao jednu gutu dlaka i metnuo je u lonÄić, prelio je vrelom vodom i onda to popio. ÄŒudo bože, Å¡ta ti je navika! ÄŒovjek jebote pod najsofisticiranijim sihrama pa opet nije zaboravio da se nacuga brada-vode.
Kod gospodina Grubera ista stvar. DoÅ¡ao dan za kiseljenje nogu, on uzeo lavor i krenuo da obavi rutinu, ali u pola posla stade i zamisli se. Onda je spustio lavor, nasuo u njega hladne vode, a umjesto da otopi malo iz kolekcije aroma terapi, gospodin Gruber se ispiÅ¡a, pa u to pokiseli noge, sve hraÄući povremeno meÄ‘u njih. Kada mu je bilo dosta, a to je bilo kada je dovoljno držao noge u vodi da se nahladi, on ih izvadi, ali ih ne obrisa, već se raÅ¡eta i raznese gadaluk po Äitavoj kući, a onda se vrati i uze da gnjuri u lavoru. Navika se najteže rijeÅ¡iti. Ronjenje u noge-vodi ni sihrama pardona ne da, kada je gospodin Gruber u pitanju.
Ovo joÅ¡ nije bilo niÅ¡ta Å¡ta su oni sve radili. Debeli Ljerko se, primjera radi, tako odurno napsovao boga pred crkvom da je i popa bilo stid, a stvar je dodatno zaÄinio s tim Å¡to je od jedne solidne pogaÄe, u centru gradića, napravio sebi papuÄe i u njima se Å¡etao. Srećom, neko ga je udario nekakvom motkom po glavi pa je pao u bandak, nakon Äega su jadni i izmrcvareni hljeb skinuli s njegovih nogu i dali ga u smeće. Gospodin Gruber je, nakon posljednje sesije s kiseljenjem nogu na iste zavezao kese, te onda tako obuo gumenu obuću, i dao se u cjelodnevnu Å¡etnju da bi se to dole dobro potparilo, nakon Äega ih je skinuo i ostavio u poÅ¡ti na skrovitom mjestu, onemogućavajući sugraÄ‘ane da poÅ¡teno rade i poÅ¡teno obavljaju svoje poslove u poÅ¡ti. Ni u centru on nije ostao dužan za pizdariju, pa je u vrijeme kad svi Å¡etaju stao na glavni trg sa spremnom kitom, skrivenom papirnom kesom, i bezobzirno stao da nudi vatrenu jebaÄinu svim prolaznicama, skidajući onu kesu da pokaže kakva je oprema u pitanju. Srećom, neko i njega udari nekakvom motkom (Äini mi se grabovom, mada nisam siguran), pa se i on ubandaÄi, nakon Äega su natjerali jednog ludaka da mu pokupi kitu u gaće kako bi se sprijeÄila dalja nekultura.
6.
Vide ostali graÄ‘ani gradića, odnio vrag Å¡alu. Debeli Ljerko i gospodin Gruber svakodnevno uzrupiraju njihov mir na najodurnije naÄine. Pokazuju ga svima, pljuju i psuju, prijete, kude, grde, mrse, ama nema Å¡ta ne rade, a niÅ¡ta dobro. Valjalo je nekako rijeÅ¡iti problem, a kako, dogovoriće se na tajnom sastanku kod Bećka, koji je bio toliko tajan da su i debeli Ljerko i gospodin Gruber znali kad je i gdje.
U dato vrijeme poÄeÅ¡e da dolaze kod Bećka svi uglednije muÅ¡ke glave u gradiću kako bi se dogovorili Å¡ta i kako. Bećko sjeo na vrh stola ispred kuće pa ureÄ‘uje ko će gdje da sjedne, sav važan kao da je pokupio svu pamet svijeta. Taman se svi oni ponamjeÅ¡tali, kad eto joÅ¡ dvojice, a zna se i koji su.
Debeli Ljerko doalzi u gaćama i potkoÅ¡ulji, ispalo mu jedno ćelavo jaje, a iz brade mu se Å¡iri smrad kao iz mraÄnog pasaža u blizini parka u kom se omladina opija. Preko stomaka mu visi Äuturica brada-vode, a na usnama mu grdne psovke na raÄun svih prisutnih. Drugim drumom koraÄa gospodin Gruber, pijan i bos, u ruci nosi mrtvu krticu, a na gola prsa ispod raskopÄane koÅ¡ulje nacrtao kukasti krst. Razumije se, ekstremno psuje.
Toliko su grozni da ih se svi poplaÅ¡iÅ¡e, pa se svi i povukoÅ¡e, grabeći ko Å¡ta stigne – neko stolicu, neko ÄaÅ¡u, neko kamenicu, da može da se brani ako se ovi suviÅ¡e približe. Å ef Bećo se nekako ponajviÅ¡e sakrio od svih, niÅ¡ta ne progovara.
Srećom, ova dvojica prvo udariÅ¡e jedan na drugoga, pa se i jedan s drugim odmah potukoÅ¡e. Gospodin Gruber Å¡Äepao debelog Ljerka za bradu, pa ga sve onom krticom po ćelavoj glavi, a debeli Ljerko dograbio ovoga za kosu, pa ga sve onom Äuturicom ubi zavrat. Brada-voda procuri i opra Gruberu onu kukastu krstaÄu s prsa, od Äeg ovaj kriknu: „Aj Hitler!!!“ i raspiÅ¡tolji se tri puta žešće, od Äeg je otpala krtici glava i otkotrljala se u travu kuda je upravo prolazio jedan debeo poljski miÅ¡ koji je imao uvijek apetita za sve i svja. On se sageo i uzeo onu glavu, pa je, sa primjetnim smijeÅ¡kom na debelim obrazima, metnuo u svoj ranac koji je ukrao kada je služio u miÅ¡joj vojsci, nakon Äega se udaljio u nepoznatom pravcu.
Tuku se njih dvojica, ubiÅ¡e se od batina, ali nikako da stanu. Vidi narod, potrajaće to, pa se opet opustiÅ¡e, a neki se od njih Äak i upustiÅ¡e u analizu i prognozu ishoda bitke, Å¡to je uvijek poÄetna taÄka koja vodi do kockarske discipline klaÄ‘enja, Å¡to se malo docnije i desilo. Kako je pala kladionica, poÄe i navijanje, davanje savjeta, bacanje kletvi i sve ostalo Å¡to ide uz praćenje sportskih dogaÄ‘aja na koje smo se okladili.
Nikome ni na kraj pameti da raspravlja o onome zbog Äega su se skupili. ZaÅ¡to bi kad ima da se gleda tuÄa, pa nisu budale. No, ni Ljerko, a ni Gruber nisu ostali dužni svojim gledaocima. Od jedne obiÄne tuÄnjave napravili su Äitav spektakl. Taman kad ljudi pomisle: „E sad je Ljerko popuÅ¡io!“, ovaj se nekako trgne i bubne Grubera meÄ‘u oÄi, pa preÄ‘e u dominaciju. Taman ljudi pomisle: „Gotovo je s Gruberom, popuÅ¡io ga je sad!“, Gruber nekako izvije jednu od svojih nogu i, kao pravi karatista, zvekne Ljerki Å¡amar tabanom, pa postane dominantan. Već se i sudije izabrale da bilježe bodove, u sluÄaju da se desi da istovremeno skiknu, Å¡to je bilo vrlo vjerovatno.
Gleda Bećina žena iz kuće u Å¡a se sve to pretvorilo i ne može da vjeruje. ÄŒetiri sata ovi se krpe, Äetiri sata ovi galame. Dopizdi ženi to sve, pa ona lijepo ode i iz svog Å¡teka izvuÄe profesionalnu opremu za salijevanje strave. Pripremi sve Å¡to treba, pa salije po duplu i Ljerki i Gruberu, a onda i jednu kolektivnu za navijaÄe.
Stade tuÄa, stade kladionica, sve se smiri. Debeli Ljerko leži na leÄ‘ima i teÅ¡ko diÅ¡e. Gospodin Gruber – isto tako. Gleda ona muÅ¡kadija, već pomalo i stid odnekud poÄe da se javlja zbog svega toga. PoÄekaÅ¡e joÅ¡ malo, nakon Äega odoÅ¡e na bunar i vratiÅ¡e se sa kantama punim vode da ožive ratnike. Ovi kao doÅ¡li malo sebi, gledaju se onako razvaljeni obojica, i nikako da skontaju Å¡to li su se bože pomarisali.
RaziÄ‘e se narod, otpratiÅ¡e i njih dvojicu kućama. Žena Bećina reÄe Beći: „A Å¡to ih bogati pustiste da se tuku onoliko?“, a Bećo joj odgovori: „Nijedne!“
Omanji Å¡ejtan Selver i njegova Å¡ejtanica Arduana odluÄiÅ¡e da žive u vanbraÄnoj zajednici jer je to bogohulnije, i otiÄ‘oÅ¡e na medeni mjesec negdje gdje ima palmi, mora, sitnog pijeska, Å¡arenih papagaja, osvježavajućih koktela u pola kokosovog oraha i tako tih zajebancija.
FIN
|
Login
Register
FAQ
Search
