Slabo Hapa bogami...
Evo da ja pokusam:
...
Šanker malo zaklima glavom lijevo i desno pa najzad procijedi: „Nek vam bude... Ali pazite! Jedno sranje, marš van!“
Ker i frajer sjedoše za visoke stolice uz šank.
„Izvolte?“, šanker će.
„Stock.“, frajer će.
„Whiskey.“, pašće.
NatoÄio im je. Ispili su naduÅ¡ak, lako kao Å¡to giljotina obezglavi razbojnike i nevino optužene. Ponovili su to sve pet puta. Na vratima se pojavi ženska dobra kao bog, kao grom, kao avion, sa lijepo istetoviranim rukama u boji i grudima zbog kojih vrijedi ratovati. Sjela je na slobodnu stolicu uz Å¡ank i bez oklijevanja rekla:
„Trebam nekog da me jebe i dobro izjebe. Plaćam zlatom.“
Izvadila je iz torbe grumen koji je vrijedio koliko i Äitava kafana.
„J-j-ja ću!“, reÄe Å¡anker nesigurnim glasom.
„Čini mi se kao da oklijevaš?“, ljepotica će.
„N-n-nije istina! Samo što...“
Nastade tišina.
Vrata vecea se otvoriÅ¡e i otud izbaulja nekakva budala na sve Äetiri.
„Upomoć! Jebaše me!“, doviknuo je.
„Gavejase, dokle viÅ¡e s tim glupostima? Kako su te jebali kad si sam tamo od Äetvrtka?“, Å¡anker zagrmi. Gavejas ih je pogledao koji Äasak, pa je ponovio: „JebaÅ¡e me...“ jer niÅ¡ta bolje nije smislio. Odbauljao je nazad u toalet.
Dan je bio strahovito ofiran. Zrakom se Å¡irila nekakva Äudna i tjeskobna zla kob.
„Hej! Ti s kerom, pederu! Ne zanima te zlato?“, ljepotica dobaci dvojcu za šankom.
Frajer je pogleda preko oka.
„Ne bih te dohvatio ni za svo zlato svijeta...“, odbrusi joj.
„Znam. To je zato što si peder. Zaljubljen si u Gavejasa. Skupa ližete pod oko šolje.“
„Zna li ti majka kako se izražavaš?“
„Čula sam da si ga ašio u taksiju...“
„Ja sa bio taj.“, upade ker.
Opet muk. Å anker razjapi svoja gadna usta ispod dozera i zada sebi duple vodke.
„PuÅ¡io sam ga od nemila do nedraga, od Versaja do Danciga, od Vardara do Triglava, puÅ¡im ga do Tokija.“, reÄe gordo i Ävrsto.
Tajac ponovo. Å anker se preznojavao, a djevojka, pas i frajer su se gledali.
„Upomoć! Jebaše me!“, pokuša Gavejas ponovo.
„Gavejase, ne budali! Sam si u klozetu od Äetvrtka!“, prosikta Å¡anker.
„Brcko, druže, prevarili su me! Napili su me! Nisam kriv, majke mi! Tucali su me!“
Å anker opsova nebo i baci se ÄaÅ¡om na Gavejasa koji zbrisa natrag u klozet.
„Tvoj prijatelj... Šta ima u gaćama?“, upita djevojka psa.
„Ja ću joj odgovoriti.“, reÄe frajer i uhvati kera za ruku. „Imam sve Å¡to treba. Punu opremu.“
„Puk vojske, trista-Äetrista momaka, vojnu opremu, vuÄjake?“, upita ona ironiÄno.
„Puk vojske, trista-Äetrista momaka, vojnu opremu, vuÄjake.“, odgovri on mirno.
Cura ostade zaprepaštena neko vrijeme.
„P-p-prijatelji! Da popijemo! Kuća Äasti!“, reÄe Brcko i natoÄi svima. Cura je bila opasna i pila je Å¡eri brendi.
„Vidi...“, poÄe ona i izvadi iz torbe joÅ¡ dva grumena zlata. „Daću ti sve ovo da me dobro jebeÅ¡ i izjebeÅ¡.“, ponudila je.
Vrata klozeta se odÅ¡krinuÅ¡e i kroz njih se promoli Gavejasov ljubiÄasti nos.
„Upomoć! Jebaše me!“
Brcko pobudali naÄisto, ode i nestade iza vrata vecea.
Pas progovori: „Džek, jebi je, digni zlato, ne budi budala! Meleoni su u pitanju!“
Djevojka izvuÄe jednu od svojih predivnih sisa i poliza probuÅ¡enu bradavicu.
„Znam ja Å¡ta njoj treba... Nju treba u zatvor!“, Džek reÄe otrovno i napući usnice.
Djevojci iskoÄiÅ¡e Å¡picasti oÄnjaci, a oÄi joj postadoÅ¡e ognjene.
„On meni da kaže da mene treba u zatvor! Treba njega uzeti i dobro ga jebati, i onaj pendrek uzeti po glavi svezati, i jeno ko Mariju Tereziju i poredati i puk vojske tristo-Äetristo momaka vojna oprema vuÄjake i ueau... sve i jedna pustiti na njega da ga sve i jedan dobro izjebe... Ne samo njega, mnoÅ¡tvo njih! Jebuem ti krvavu majku...“
Iz toaleta izaÄ‘e Brcko i reÄe: „Udavio sam ga u ÄuÄavcu. Sad je mrtav i viÅ¡e nikada neće zvati upomoć i govoriti da su ga jebali. Nikad viÅ¡e Gavejas neće priÄati kako su ga prevarili, kako su ga napili i tucali. On je sad mrtav Äovjek. MožeÅ¡ da ga jebeÅ¡, niÅ¡ta se neće desiti.“
„Mene možete jebati i uzeti zlata.“, reÄe djevojka.
„Ja deveram samo okokurca.“, reÄe pas.
„ToÄno tako. Rukalis iskljuÄivo puÅ¡i Ä‘oku.“
„A šta je sa tobom?“
„Ja neću. Već sam ti rekao šta mislim o tebi. Na kraju krajeva, zašto ne priupitaš Brcka?“
„Brcko? Kakav si ti s tim?“
„Ja... Ja bih... Ali, to nije tako jednostavno... Prodao sam ga da bih otvorio kafanu. Sad ne mogu da ga nađem. Kako da ga nađem, gušilo me u duši, preostalo mi je samo da ga po kućama PUŠIM. Aspušio sam kuraca koliko je na nebu zvijezda, ali ništa. Žao mi je.“
„To znaÄi da ću i ja ostati suhih usta.“, žalostivo reÄe Rukalis.
„Svi smo na gubitku osim tvog prijatelja pedera.“, odgovori mu ljepotica.
„Ko ti je dao pravo da kažeš mom ocu da je peder!?“, kurobrecnu se Rukalis.
„Tu smo znaÄi!“, reÄe djevojka.
„To znaÄi da je i on gubitnik, on prÄi životinje, ali ne može jebati Rukalisa jer mu je on sin.“
Svi umuknuše i ostadoše kameni i jadni.
„Ova drama je zavrÅ¡ena. Nema viÅ¡e napetosti meÄ‘u nama.“, neko reÄe.
„Sranje. Ostaje nam samo da se raziÄ‘emo.“, reÄe neko drugi.
„Videmo se.“, reÄe Brcko.
„Videmo se.“, reÄe Džek.
„Videmo se.“, reÄe Mirjana.
„Videmo se.“, reÄe Rukalis.
Raziđoše se kud koji mili moji. Tegobni dan se razlijevao zemljom i morio napaćene duše. Tako je, uostalom, oduvijek i bilo. Samo ponekad bljesne zraka sreće, ali ne brinite se, neće zadugo.
Na kraju će svijet da ode u vazduh.
Login
Register
FAQ
Search
kako ovo objašnjavaš 
Kooga poso, poso Kooga
